Saveti za ponašanje roditelja prilikom podsticanja razvoja govora deteta

                                     

1. Pojednostavite: Koristite kratke fraze i rečenice.

2. Dodajte jednu reč: Koristite jednu  reč više od onog što dete koristi.

3. Imitacija: Učite decu da vas imitiraju.

4. Dajte dva izbora: Šta želiš? _____ ili _____.

5. Samogovor: Govorite glasno o tome šta radite.

6. Paralelni razgovor: Govorite glasno o tome šta dete radi.

7. Ponavljanje: Ponavljajte reči.


8. Mogućnosti: Povećajte mogućnosti da nove reči koristite više puta u toku dana.

9. Model: Recite detetu šta želite da ono kaže.

10. Koristite vizuelne podsticaje: Pokažite predmete ili slike dok razgovarate.

11. Jedan po jedan: Dajte samo jedno od onoga što pitate. Npr.- Dajte jedan kolačić, napravite samo jedan balon od sapunice, tako da dete traži više!

12. Sabotaža: Podesite aktivnost na način da je detetu potrebna vaša pomoć. Npr.  Dajte tanjir, ali ne dajte hranu za jelo.

13. Izvan dosega: Držite stvari koje dete želi izvan njegovog domašaja, tako da ono to mora da traži od vas. Npr. - Držite igračku na vrhu ormara.

14. Budite zaboravni: Pretvarajte se da ste zaboravili gde ste stvari ostavili ili šta je sledeći korak i dozvolite detetu da progovori.

15. Ne predpostavljajte: Ne predpostavljajte šta vaše dete želi sledećeg minuta.Npr. - Dopustite mu da traži hranu kada oseća glad.

16. Budite glupi: Uradite nešto neočekivano i privucite pažnju deteta. Npr. - Dok se igrate loptom, nazovite je jastukom i dozvolite detetu da vas ispravi.

17. Pratite vođstvo: Razgovarajte o interesovanjima deteta i sledite njegovo vođstvo.

18. Šta je novo? : Pokušajte nešto novo što ranije niste radili s detetom. To može biti nova veština, nova senzorna aktivnost ili čak nova pesma.

19. Verbalna rutina: Koristite iste reči u interakciji sa detetom. 

 Npr.- Započnite svaku aktivnost sa 1,2,3….

20. Pevajte: Koristite pesme i muziku u svojim aktivnostima sa detetom.

21. Sačekajte: Dajte detetu vremena da odgovori.

22. Slušajte: Slušajte šta dete ima da kaže. Neka završi rečenicu.

23. Imaginarna govorna kutija: Kad god stupite u interakciju s detetom, zamislite da ste oboje u kutiji, na način da možete da a) dodirnete dete b) održavate kontakt očima s njim.

24. Napravite komentare: Posvetite se komentarima koji bombarduju dete pitanjima.

25. Recite pravilno: Ponovite rečenicu s naglaskom na ispravnu ciljnu reč. Npr. Ako dete kaže, želim da jedem "nanu", ponovite i recite da želi da jede "BANANU" (istaknite reč banana).

26. Kutija sa rečima: Dodirnite ili pljesnite da biste dodali još reči.

27. Podignite: Podignite predmet o kojem govorite blizu svog lica. Ovo će omogućiti detetu da održava bolji kontakt sa očima i da vidi kako se ta reč izgovara na ustima.

28. Prsti + palac: Koristite ovu strategiju da vizuelno podstaknete dete da napravi rečenicu. Svaka reč odgovara prstu + palac.

29. Iskušenja: Postavite okruženje pogodno za učenje. Imajte knjige, igračke i predmete koji interesuju dete. Ovo će ga podstaknuti da komunicira s vama.

30. Istaknite: Važno je efikasno koristiti svoj glas. Akustički istaknite reč u pravo vreme kako biste okupirali pažnju deteta i modelirali dobar govor.

31. Pokreti: Koristite gestove i znakovni jezik dok razgovarate sa detetom.

32. Proširite: Proširite jezik kada razgovarate sa svojim detetom. Više opišite to šta vi ili dete radite.

33. Otvorena pitanja: Pokušajte sa otvorenim pitanjima. (Šta, zašto, gde, kada i ko).

34. Mali koraci: Preduzmite male korake u kretanju ka svojim ciljevima komunikacije.

35. Podelite: Podelite duže aktivnosti na kraće ostvarive zadatke. Npr. - Umesto da očekujete od deteta da jasno izgovori sve reči, fokusirajte se samo da sve reči na P budu jasno izgovorene. 

 

PREKRETNICE U RAZVOJU PO UZRASTIMA 

DETETA

PODSETNIK ZA RODITELjE

Želimo da vam predstavimo podsetnik 

uz čiju pomoć možete da pratite prekretnice 

u razvoju u različitom uzrastu svog deteta.

Prekretnice predstavljaju razvojni cilj koji 

dete treba da dostigne u određenom uzrastu.

Moramo da napomenemo da je razvoj individualan i da se svako dete razvija na sebi svojstven način u zavisnosti od genetskog potencijala i podsticajnih aktivnosti roditelja i socijalne sredine.

Podsetnik za roditelje je dat kroz prekretnice u razvoju po uzrastima deteta za:

Grubu motoriku

Finu motoriku

Govor

Socijalizaciju (društvenost)

Gruba motorika

Za grbu motoriku treba da zamislimo celo

dečje telo

3m – vrat, 6m – trup, 9m – noge, 1g - stopala 

(dete već treba da stoji) 

3m Glavu drži uspravno, bez pridržavanja

6m Sedi uz oslonac

6m Okreće se sa stomaka na leđa i sa leđa na stomak preko obe strane. Podiže se iz ležećeg u sedeći položaj i obrnuto

8m Sedi bez oslonca. (Bitno je da se razume šta je manje a šta veće postignuće u razvoju. Sedenje uz oslonac  je manje postignuće u razvoju od sedenja bez oslonca. Ono što je veće postignuće, dolazi kasnije)

9m Pošto smo u 9 mesecu stigli do kolena,  dete se podiže u položaj za puzanje. Neka  deca već puze

11m Hoda uz pridržavanje       

12m  Sa godinu dana treba da hoda samostalno. U nekim udžbenicima piše u 11 mesecu, a u nekim u 13m i 15m. Kada ima više opcija treba naći prosek

2g Kada je u uzrastu od 2 godine  dete počinje da trči i može da se penje i silazi  niz stepenice (oba stopala na jednoj stepenici),  uz pridržavanje

3g U trećoj godini vozi tricikl, penje se i silazi niz sepenice uz pridržavanje, stajući naizmenično na stepenik, korak po korak

4g U četvrtoj godini može da stoji i skakuće na jednoj nozi

5g U petoj godini može da skače podižući oba stopala od podloge

Fina motorika

Bebe se rađaju sa čvrsto stinutim pesnicama zbog prisutnog refleksa hvatanja

3m Gubi se refleks hvatanja i odojče uči da svojevoljno hvata predmete

5m Koristi obe ruke da bi izvršilo bilo kakvo  hvatanje predmeta. Ni jedna ruka nije dominantna

6m Ispušta predmet koji mu je u ruci kada mu dajemo drugi predmet. To radi zato što ga je  novi predmet više zainteresovao

7m Već može da se služi jednom rukom. Kada drži jedan predmet u ruci i da mu se drugi,ono će da premesti predmet u drugu ruku i uzme ponuđeni

9m Javlja se pinceta hvat. On, takođe, može da se javi i u 10. mesecu

12m Javlja se odbacivanje, tj. voljno bacanje nekog predmeta i prestaje oralna faza, istraživanja predmeta koja počinje u 5. mesecu

15m Može da jede kašikom uz malo prosipanja

18m Pije iz šolje ili čaše, takođe uz malo prosipanja

2g Pravi kulu od 6 kocki. Počinje da pravi vertikalne pokrete, npr. okreće stranice knjige jednu po jednu

3g Pravi kulu od 9 kocki. Počinje da bude dominantna jedna ruka. Može da nacrta krug

4g Sa četiri godine može da nacrta četvorougao ili krst

5g Crta trougao, što u trećoj godini definitivno ne uspeva.

Govor

3m Osim plača, oglašava se vokalizacijom i gukanjem: A, E, I, O, U, G, K

6m Može da spaja u slog dva vokala ili dva grlena konsonanta:  AE, EA, AU, GH, KH

9m Spaja dva ista sloga: MA-MA, TA-TA

12m Izgovara dve reči sa značenjem

15m Pokušava da imitira reči koje odrasli izgovaraju.

Javlja se tzv. „žargonski“ jezik

18m Dete može da govori 10 reči sa značenjem.

(Da bi sa 2 godine govorilo proste rečenice, potrebno je 15-20 reči pomoću kojih pravi kombinacije za izražavanje svojih potreba)

2g Pravi proste rečenice

3g Može da odgovori na pitanja vezana za ime, godine, pol

4g Može da ispriča jdnostavne priče i pesmice. U tom uzrastu deca su obično u vrtićima gde mogu da nauče takve priče ili pesmice

5g Imenuje boje

Socijalizacija (društvenost)

2m Osmeh je prva socijalna sposobnost

3m Prepoznaje majku. Pre toga počinje da se osmehuje

6m Voli da se igra ispred ogledala. Tako počinje da prepoznaje sebe

7m Razvija se strah od stranaca, tj. nepoznatih osoba

9m Koristi prve socijalne gestove, kao što su mahanje „pa-pa“ i  pljeskanje „taši taši“

12m Odmahuje glavom da kaže „ne“

15m Počinje da grli roditelja

18m Počinje da ljubi roditelja za laku noć ili nekim sličnim situacijama

2g Trebalo bi da bude suvo u toku dana

3g Trebalo bi da bude suvo u toku noći

4g Treba da ide u toalet samo

5g Treba da se svlači i oblači bez pomoći odraslih

Pasivne i aktivne vežbe za oralnu motoriku

(tekst namenjen logopedima)

Pasivne vežbe za oralnu motoriku

Žvakanje doprinosi razvoju muskulature vilice. Pokretanje viice i jezika bočno vidi se kod deteta starog sedam meseci. Dete staro 10 meseci može prenositi hranu jezikom sa strane do centra i od centra u stranu i pokretati vilcu gore-dole napred-nazad, kružno, bočno. Neka deca imaju smetnje u uspostavljaju ritma sisanja i gutanja. Ukoliko dete slabo sisa i guta može mu se dati cucla, a može mu se pomoći i ako mu se ritmički pritiska jezik.

Metoda hranjenja kašičicom aktivno pokreće pokretanje usana i odgovarajući položaj jezika. Preporučuje se da se kašičica unosi lateralno (bočno) u usta, tako da detetove usne mogu aktivno skinuti hranu sa ivica kašičice. Drška kašičice dodiruje ugao
detetovih usta. Detetov jezik ostaje u ustima. Aktivno pokretanje i donje i gornje usne tokom hranjenja vidi se kod dece oko 10 meseca.

Oralna masaža kod dece koja nemaju razvijene pokrete žvakanja ili imaju slabe pokrete sisanja izvodi se u cilju stimulacije mišića oro-facijalne regije kako bi se povećala njihova snaga. Naručito je značajna kod tretiranja dece sa problemima hranjenja usled hipotonije. Oralna masaža je najefikasnija kada se izvodi 3 puta dnevno svakog dana, pre jedenja, pijenja, govorenja ili pranja zuba. Postupak može trajati od 5 do 10 minuta.

Prilikom masaže mogu se koristiti rukavice koje mogu da budu od lateksa (proveriti da dete nije alergično na lateks) i različitih boja. Iskustvo može biti pojačano stavljanjem nekog  ukusa (slatki sirup, pasta za zube sa jagodom, limun) na vrh prsta. Slatko će povećati proizvodnju pljuvačke. Kisela i slana hrana podstiču reakciju gutanja.

Dete bi trebalo postaviti u takav položaj da su mu leđa uspravna, brada u neutralnom položaju (niti spuštena dole prema prstima, niti isturena prema gore), a kukovi u položaju od 90 stepeni u odnosu na trup. Nekoj deci više odgovara da budu na terapijskoj lopti ili ljuljašci.

Detetu treba pružiti i senzorno i motoričko iskustvo. Može se koristiti krpica koja se obmota oko kažiprsta.

Kružnim pokretima prstiju masirati obraze (pri čemu je palac terapeuta na jednom, a kažiprst na drugom obrazu).

Špatulom ili štapićem odvojiti obraze od zubića (sa unutrašnje strane usne duplje).

Masirati predeo iznad gornje i ispod donje usne.

Palac terapeuta nasloniti na detetovu bradu i primicati donju usnu gornjoj (pokretati vilicu) da se čuje zvuk sličan poljubcu.

Staviti dete ispred sebe, svoj srednji prst položiti na detetovu bradu horizontalno, kažiprst vertikalno, palac ispred brade i pomerati vilicu gore-dole (otvarajući i zatvarajući usta).

Masirati jezik špatulom ili štapićem lizalice na sledeći način:

·        Povlačeći špatulu od korena jezika ka vrhu (duž dorzuma)

·        Povlačeći špatulu po bočnim ivicama jezika.

·        Pomerajući jezik ka levom i desnom obrazu.

·        Pomerajući isplaženi jezik ka levom i desnom uglu usana.

·        Podizati isplaženi jezik ka gornjoj, pa ka donjoj usni.

·        Povlačeći špatulu od mekog nepca preko tvrdog do prednjih zuba (dok je dete u ležećem položaju).

Područje iza gornjeg reda zuba je veoma značajno za senzornu integraciju u ustima. Jagodicu kažiprsta stavimo na nepce odmah iza zuba. Pri tome se zubi ne dodiruju. Učini se veoma lagani i vema čvrst pritisak 5 do 10 sekundi. Ponavlja se više puta na dan. Većina dece se smiri tokom ove vežbe izvođenja kada se ponavlja i kada shvate o čemu se radi. Ako dete ne prihvata prst može se koristiti okrugla lizaica ili četkica za zube (električna) koja može da zameni masažer .

Lagano masirati vrat, kod dece koja imaju problem sa žvakanjem i gutanjem, sa glavom zabačenom unazad, jezik je takođe pomeren unazad, pa se masaža sprovodi u smeru suprotnom od smera gutanja, kako bi se baza jezika vratila u pravilan položaj.

Razvlačiti detetova usta u stranu i prozvodeći eeeeee, pa onda ih skupiti i vokalizirati Ooooo.

Spajati mu naglo usne kao i vokalizairati pa, pa.

Posle svake od navedenih vežbi palcem pritisnuti podbradak i proveriti da li dete guta. Pratiti disanje kada su usta deteta zatvorena.

Aktivne vežbe za oralnu motoriku

Naneti (namazati)  na gornju usnu ili deo iznad nje neki sladak namaz i pratiti da li  ga dete skida jezikom ili donjom usnom

Namaz naneti i na donju usnu, na uglove usana i iza njih

Vežbe disanja:

·        Disati na nos, izdisati na nos

·        Disati na nos, izdisati na usta

·        Duvati u plamen sveće, šibice, u konfete

·        Vezbati lizanje, zvakanje gutanje

Staviti dete ispred ogledala, a zatim mu pokazati  šta treba da radi, kako bi počelo da nas imitira:

Isplaziti jezik i ostaviti ga na donjoj usni da miruje par sekundi, pri tome treba da bude lepezasto raširen 

Zatim uraditi to isto brzo ga uvlačeći nekoliko puta

Podignuti isplaženi jezik na gore

Pomeriti vrh jezika u desni pa u levi ugao usana

Pomerati jezik u usnoj duplji, kao kada postoji bombona (smeštajući njegov vrh u levi pa u desni obraz)

Pomerati vrh jezika između gornje usne i gornjih zuba, pa između donje usne i donjih zuba

Otvoriti usta kao pri izgovoru glasa A i pri tom podignuti vrh jezika iza gornjih zuba.

Zatim ponoviti isto, a onda podići polako donju vilicu ka gornjoj kako bi dobili prelomljeni jezik

Otvoriti usta kao pri izgovoru glasa A i pritom vrh jezika staviti iza donjih zuba, leđa jezika isturiti u polje i polalko približiti donju usnu ka gornjoj

Uraditi  vežbe jezikom kao konjski kas

Coktati jezikom

Napućiti  usne kao za poljubac

Iskriviti usne kao kad plačete

Smejte se ili ljutite

Tražiti od deteta da pokaže kako se smeje

Zatvorene usne kriviti u desnu i levu stranu

Vežbati izgovor vokala:

Aaaaaaaa....

Iiiiiiiiiiiiiiiii.....
Eeeeeeee.

Oooooooo....

Uuuuuuuu....

Duvanje balona ili u zviždaljku

Duvanje mehurića

Naduvanje obraza i postepeno izbacivanje vazduha

Pijenje pomoću slamčice

Grickanje slamčice

Primeri:

https://www.beckmanoralmotor.com/media/workshops/materials/Beckman-Protocol-pages-73-74.pdf

https://www.youtube.com/watch?v=KKxbexuV804

https://www.youtube.com/watch?v=mY6ZujX-o_4

https://www.youtube.com/watch?v=1-jMGPhJYrM

https://www.youtube.com/watch?v=SGu9wCxE63g

https://www.youtube.com/watch?v=IZFUqOvL8vc

https://www.youtube.com/watch?v=wcmMVnWLGcQ&list=PL6L0gVrfUMXM5u7jBbDGs1WB7mskU3HQS

ZRELOST DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU

Polazak u školu predstavlja veliki korak u životu deteta i njegovih roditelja. Da bi se dete pripremilo za polazak u školu potreban je solidan razvoj svih detetovih sposobnosti koje, jednim  delom,  dete  stiče predškolskim obrazovnim programom. Period od 10 meseci, koliko traje pripremni predškolski program, naročito je bitan za decu koja do tada nisu bila

uključena u vršnjačku grupu u vrtiću, kao i za decu sa razvojnim i drugim poteškoćama.

Dobra priprema deteta za polazak u školu pored dobre inteligencije, sluha, vida i 

motorike  podrazumeva:

*Da dete ima dobro razvijen govorni jezik, da razume poruku teksta, da poseduje bogat

rečnik, pravilan izgovor, dobro razlikovanje glasova, vladanje rečeničnom strukturom, 

razvijene gramatičke strukture i razumevanje značenja reči.

*Da zna da rastavlja reči na glasove i slogove, i obrnuto tj. da zna analizu i sintezu reči koja

pokazuje fonološku svesnost deteta o pisanom jeziku. Između 5. i 6. godine dete primećuje

glasovnu strukturu reči tako da može da razdvoji reči na slogove , prepoznati  i

imenovati  početni i završni glas u reči npr. o-k-o  oko; l-u-t-k-a, lutka.

*Da poznaje vezu između glasova i slova , kao i između izgovorene i pisane reči; prepoznavanje i razlikovanje slova (uočavati pojedine elemente slova, izdvajati slična slova prema grafičkom izgledu), pronalaženje imenovanog slova među karticama  slova, kockama slova, sklapanje reči od slova, pravljenje slova po uzoru od plastelina, testa...

*Da ima dobro razvijenu prostornu i vremensku orijentaciju; razumevanje delova dana, 

dana u nedelji, meseca, godišnjih doba.

*Da  dete shvata svoju telesnu šemu  i prostorne odnose: gore-dole; desno-levo; 

unutra-spolja;ispred-iza; ispod-iznad; u, na, pored, između, prvi i poslednji u nizu.

*Da postoji opredeljenost dominantne ruke, da pravilno drži olovku, da ne vrši veliki pritisak

 na papir dok boji,crta ili piše, da pravilno sedi, da zna koja je leva a koja desna strana ...

*Da ima dobro razvijenu motoriku prstiju kao preduslov za pripremu izvođenja glatkih

 i preciznih  grafomotornih pokreta u pisanju ...  

*Učenje pesmica dovodi do bogaćenje vokabulara, vežba se izgovor, razvijaju se sve 

psihičke funkcije

*Poželjno je da dete ume da prepriča priču ili događaj a da se pritom drži hronologije

događaja koji opisuje. Prepričavanje nam daje uvid u kvalitet rečenice koju dete koristi, kada

možemo uočiti pojavu agramatizma, nepravilnu konstrukciju rečenica, nerazgovetnost,

artikulacione poremećajе, zamuckivanje i bogatstvo rečnika.

*Polazak u školu je idealan momenat da roditelji počnu da osamostaljuju svoje dete.

Dozvolite da se dete samo pripremi za polazak u školu, nemojete mu  vi stavljati knjige i

pribor za rad, već mu dozvolite da z vašu pomoć ono to samo uradi.

              😏  Da li dete treba da zna da čita i piše?

Detetov govorni razvoj treba da bude na nivou za usvajanje pismenosti. Treba proveriti

kakva je motivacija deteta za čitanje i pisanje. Ima dece koja spontano počnu da čitaju oko

šeste godine, ima dece koja u većini slučajeva čitaju posle prvog polugodišta prvog

razreda.I jedni i drugi u kasnijem životu su manje više uspešni. To zavisi i od radnih navika,

motivacije za učenje, podrške roditelja i podsticaja koje pružaju svojoj deci od samog

rođenja.

VAŽNO!

Pripremite decu da započete aktivnosti dovrše, vežbajte pažnju i koncentraciju, razvijajte 

maštu i igru.Ako svoje dete pripremite za početak školovanja imaće pozitivan stav prema školi.Ovakav stav treba da podržavate jer olakšava učenje i dete može lakše da savlada teškoće na koje nailazi, zadovoljnije je i srećnije. Prošetajte sa vašim detetom do škole. Objasnite mu da će u školi biti 3-4 sata, učiće pisanje, čitanje, računanje, crtanje, pevanje i da će se igrati.

Primeri za vežbanje na slikama:

Pronađi

Imenuj

Na koje slovo počinje

Reci glas po glas (krenite od kratkih reči)

Razdvoj na slogove

Ako kažem slovo po slovo ti sastavi i nađi sliku

Napiši prvo slovo

Napiši poslednje slovo

 

Rani razvoj dece 5 efikasnih načina za podsticanje bebinog razvoja

Roditeljstvo se smatra jednim od najtežih poslova na svetu. Ne postoji Univerzitet na kome možemo da naučimo kako da postanemo uspešni roditelji. Sledimo naše insinkte  i iskustva drugih. Loša vest je da to nije lako i dovoljno. Dobra vest je da je nauka je pokazala da postoji pet lakih i efikasnih načina koji će poboljšati urođene veštine roditeljstva i omogućiti da beba ima najbolji početak svog žvota.

1. Podstičite bebin „govor“ i tretirajte ga kao pravu komunikaciju

Vokalizacija, gukanje i brbljanje koje bebe izvode možda vam se ne čine spektakularnim, ali to je njihov način komunikacije sa vama. Nauka kaže da bi trebalo da podstaknemo bebin „govor“ i tretiramo ga kao pravi razgovor. Reagujte na bebino gukanje i brbljanje, razgovarajte sa njom kao da je uključujete u sve što se događa. Ako to radite koristeći jasan, pevajući glas, rezultati su iznenađujući. Broj reči kojima je beba izložena će odrediti broj reči koje će dete koristiti u govoru  kada bude imalo dve godine, pa čak i kasnije, isto kao što čitanje od rođenja  određuje nivo čitanja u životu. Bebino brbljanje je ozbiljno i svim sredstvima ga podstičite.

2. Čitajte svojoj bebi

Pričanje  sa bebom je veoma važno, ali čitanjem se bebi otvara još više mogućnosti za učenje. Bebe čak i u uzrastu od 3 meseca mogu da razlikuju sve glasove koji se koriste u svim jezicima celog sveta. Svaki put, kada glasno čitate svojoj deci, gradite njihovo znanje jezika. Pokazujte slike u knjizi i postavljajte pitanja o priči, likovima, kako su obučeni, koliko ih ima i još mnogo stvari. Čitanjem bebe i malu decu ne izlažete samo novim rečima koje možda ne koristite u svakodnevnoj komunikaciji, već i izgrađujete naviku i ljubav prema knjigama. Englezi imaju jednu dobru izreku:  „leaders are readers“ - lideri su čitaoci, pa zašto ne bi započeli u ranom uzrastu.

3. Neka učenje bude deo vašeg svakodnog iskustava

Za bebe je život samo učenje. Bilo da je vreme za kupanje, sortiranje veša za pranje ili izvršavanje zadataka u kuhinji, svakodnevne aktivnosti su sjajni trenuci za učenje. Govorite ono šta radite kako biste stimulisali razvoj jezika. Prebrojte i sortirajte veš kako biste naučili matematiku. Igrajte se sastojcima i teksturom hrane kako bi ste podsticali naučno razmišljanje. Pravite različite izraza lica da naučite emocionalnu inteligenciju. Poslednja stvarje: pokušajte da izbegavate korišćenje svog mobilnog telefona i kompjutera pred njima. Istraživanja pokazuju da to čini da se osećaju manje važnim.

Činite važnim svakodnevne trenutke.

4. Ozbiljno se igrajte

Mala deca stalno uče, a kada se igraju savladavaju neke važne životne veštine. Igre pretvaranja omogićavaju im da dožive kakav je to osećaj biti neko drugi i da razumeju tuđa osećanja. Kada se igraju sa drugima uče da prave kompromise i da se naizmenično smenjuju. Kada se sobodno igraju i pretvaraju, recimo  da igračka voz može da putuje kroz sobu, razvijaju kreativnost i jezik učeći da verbalno izražavaju svoje ideje. Kada zamišljaju nove svetove mala deca uče da rešavaju probleme i stvaraju nove mogućnosti. Ono što se čini da je samo zabava, zapravo je vrlo važan posao koji se obavlja ozbiljno, jer u igri se ozbiljno uči.

5. Budite ono što želite da beba bude

Bebe su najbolji imitatori na svetu, koji „pokupe“ sve što vide od vas. Dok još ne govore postaju srtručnjaci za čitanje izraza lica i neverbalnih poruka  i naučiće da vas oponašaju. Način na koji se smejete i mrštite, ali takođe i način na koji se odnosite sa drugima,  kako reagujete na izazov. Čak i način kada prevrnete očima, bebe uče od vas i to će usvojiti. Sami pokreti se  pamte. Načini kojima pokazujete svojoj bebi postaju oblici učenja,  koji nikada ne gube moć u ranom uzrastu.

 Ako bebe dobiju dobru dozu od ovih pet efikasnih iskustava koje će imati, dramatično će poboljšati svoje šanse da napreduju u budućnosti. To što radite nema nikakve veze sa novcem i materijalnim stvarima. Sve što je potrebno ste vi, vaše vreme i angažovanje.

https://anchor.fm/danijela-krunic/episodes/Rani-razvoj-dece---5-efikasnih-naina-za-podsticanje-bebinog-razvoja-ecfkbh

Otpornost (tolerancija) na frustraciju

*Frustriran - nezadovoljan, potišten, osujećen, ogorčen

Strpljenje i upornost opisuju kako se dete suočava sa frustracijama i kolika je verovatnoća da pristupi nekom problemu ili izazovu kako bi pronašlo rešenje.

Često se kaže da je roditeljstvo najteži posao.

Pre nego što postanemo roditelji, sanjali smo o tome kakva će biti naša buduća porodica. Često se osećamo vrlo kompetentnim u svom ličnom i profesionalnom životu, pa može biti potpun šok kada odgajanje naše dece izgleda potpuno iscrpljujuće i izazovno. Ne želimo svakodnevno viku ili frustraciju...ali može se dogoditi.

Jedna mama je shvatila da je u prošlosti uvek „uskakala“ kada bi videla da njeno dete doživljava frustraciju, u nadi da će pomoći da osećanja ne postanu prevelika. Međutim, to nije uvek bilo od pomoći i ponekad bi rezultiralo burnim reakcijama!

Deca koja se „lako frustriraju“ obično se jako uznemire onoga trenutka kada im nešto ne ide kako treba, imaju poteškoća da sačekaju pomoć ili pažnju odraslog i brzo odustaju kada se suoče sa izazovom.

Jedan od osnovnih principa u savetovanju roditelja je: „Nikada ne radi detetu ono što dete može da uradi za sebe“ (Rudolph Dreikurs). To znači da ako se dete bori da nešto uradi:

1. Dopuštate detetu da se bori (dajete podršku prateći igru i izražavajući osećanja)

2. Ne dajete sugestije kako bi dete lakše obavljalo zadatak

3. Ne postavljate detetu pitanja

4. Ne pokazujete kako da uradite zadatak

5. Ne namećete detetu sopstvene ideje

Ono što im najviše pomaže u razvoju otpornosti na frustraciju jeste osećaj moći  i sposobnosti samoregulacije. Ovo iskustvo je poklon i detetu i roditeljima:

1.          Da dete nauči da sledi pravila

2.          Da dete nauči kako da zatraži pomoć

3.          Da dete nauči da rešava probleme

Priča o leptiru

Možda ste čuli za priču o leptiru... Jednom je čovek posmatrao gusenicu unutar čaure koja je pokušavala da izađe i da postane najlepši leptir. Čovek je gledao i gledao, i više nije mogao da izdrži da gleda kako se gusenica bori, pa je otvorio čauru. Leptir je tada mogao lako da napusti čauru, ali nikad nije mogao biti dovoljno jak da leti. Priroda ima plan da gusenice postanu leptiri, sa prelepim jakim krilima, a to povlači borbu za samostalni izlazak iz čaure.

Razvijanje tolerancije na frustraciju

Za decu koja imaju nizak nivo otpornosti (tolerancije) na frustraciju, isprobajte sledeće strategije:

•          Pomozite deci da nauče da čekaju. Dok čekaju, recite im šta radite. Na primer, možete reći: "Samo da ti zagrejem flašicu." Ili "Pomoći ću ti za minut.  Ili „Pomoći ću ti sa tom igračkom, kada nahranim Nidžu. "

•          Pomozite deci da se izbore sa frustracijom. Kad se isfrustriraju, dajte im do znanja da znate koliko može biti teško: „Slagalica su teške! Veoma si ljuta kada te meda ne sluša?" Zatim postanite njihov trener - pomozite im da smisle rešenja, a da vi to ne radite umesto njih. Predložite ili pokažite strategije za rešavanje bilo kojeg problema sa kojim se suočavate. Dobra ideja je da podelite izazov na nekoliko delova zbog lakšeg izvođenja: „Zašto prvo ne staviš palac u rukavicu? Onda ćemo zajedno pokušati da stavimo svaki drugi tvoj prst u rukavicu. "

•          Koristite humor. Ovo može smanjiti napetost. Na primer, možete vikati na oborenu kockicu: „Glupa kockice! Zašto ne možeš da ostaneš na kuli! E da znaš, nećemo odustati!“

Deca koja su tvrdoglava obično pokušavaju da se suoče sa izazovom, sporije gube strpljenje kada ne dobiju ono što žele i često mogu tolerisati čekanje da im se ispune potrebe.

Za ovu decu, isprobajte sledeće strategije:

•          Pridružite se igri. Lako je pustiti tvrdoglavu decu da se sama igraju tokom dužih perioda, jer su manje zahtevna. Ali su im i dalje korisni i potrebni vaše vreme i pažnja.

•          Kako odrastaju, razgovarajte sa  decom da je svima ponekad potrebna pomoć i da ste na raspolaganju. Ponekad deca dobijaju toliko pozitivnih povratnih informacija da su nezavisna, samostalna, da im je teško da zatraže pomoć kada im je zaista potrebna.

•          Potražite zabavne i izazovne aktivnosti koje će pomoći upornoj deci da ojačaju i prošire svoje veštine. Budući da ta deca lakše podnose frustraciju, "produžavajuće" aktivnosti koje su teške, ali ostvarive mogu da obogate i prošire učenja. Na primer, dajte detetu kolekciju kartonskih kutija različitih veličina i tražite od njega da izgradi najviši toranj koji može.