Saveti za stimulaciju govora

od 12-36 meseca

sub, 28. nov 2020. 18:05 Ivana Nikolic <in_ivana@hotmail.com> je napisao/la:

 

Od 12. do 18. meseca

Vežbajte izvršavanje naloga: Daj! Uzmi! Stani! Baci! Podigni!

Jasno izgovarajte reči i jednosttavne rečenice vezano za konkretnu situaciju,uz pravilan izgovor a ne tepajući.

Kada dete pokušava da izgovori reč, a izgovori samo prvi slog,izgovorite celu reč.

Pokušavajte zajedničke igre sa još jednim detetom.

Pokazujte mu slikovnice sa krupnim i jasnim slikama.

Bogatite fond reči putem pokazivanja slika,igračaka i predmeta iz okruženja.

Pevajte mu kratke pesmice gde se posle nekoliko ponavljanja može predvideti poslednja reč u stihu (npr. Eci,peci,pec...).

Od 18. do 21. mesaca

Podstičite dete da izvršava dva naloga istovreno (jedan predmet stavlja na dva različita mesta ili Idi uzmi loptu i donesi 

je).

Stimulišite upotrebu govora na nivou rečenice (imenica glagol). 

Podstičite razumevanje pitanjem: „ Šta radi?“ „Ko radi? “.

Učite dete da pokazuje delove tela na sebi i slici.

Pričajte pesmice koje uključuju delove tela ili pesmice o životinjama.

Od 21. do 24. meseca

Spremajte zajedno sa detetom stvari na svoje mesto. 

Učestvujte pri oblačenju,svlačenju, umivanju…

Imenujte poznate predmete među nepoznatim.

Konstrukcije rečenice od dve do tri reči imenica glagol neke zamenice ( prisvojne i pokazne npr. moje,to) i po neki pridev.

Često ponavljajte zamenice Ja,Ti .

Glagole:hraniti,leteti,sedeti,kuvati i sl.

Od 24. do 36. meseca

Vežbajte razumevanje pitanja Ko?, Koliko?, Čije?, Zašto?

Često ponavljajte zamenice on, ona, oni sa pokazivanjem na koga se odnose,npr meni,tebi,njemu.

Objašnjavajte na konkretnim primerima prideve tipa: veliki-mali, mokar-suv, vruć-hladan.

Predloge: u, na, pored, iznad, ispod

Naglašavajte izražavanje množine koristeći ispravne nastavke na kraju reči.Govorite u prošlom ili budućem vremenu tako što 

ćete postavljati pitanja tipa : „Šta si radio u vrtiću?“ „Koga si video?“ ili „Gde ćemo sutra ići?“ „Koga ćeš videti?“

Pričajte pesmice i kratke priče.

Kako stimulisati razvoj govora i jezika u prvoj godini

sre, 18. nov 2020. 21:48 Ivana Nikolic <in_ivana@hotmail.com> je napisao/la:

Od 0 do 3. meseca

Govorite što češće sa bebom,umilnim,veselim i smirenim glasom,jer beba ne može da nauči govor bez govornih podsticaja.

Stimulišite izgovor samoglasnika,pevajte vokale aaa,eee...

Stimulišite izgovor izgovor prvih suglasnika u obliku slogova na nivou gukanja (ka,ge,hi,aha...). Gučite naizmenično sa bebom.

Od 3. do 6. meseca

Pravite različite izraze lica da bi vas beba imitirala.

Naglašavajte gestikulaciju propraćenu oglašavanjem i to produženim: 

aaa,oooo,iiii! 

Igrajte se sa bebom ispred ogledala , kako bi opažala svoj odraz.

Pevajte bebi jer bebe to vole.

Zadržavajte pažnju na ljudski glas i govor (slušanje govora drugih ukućana).

Češće ponavljajte imena osoba i predmeta kojima je okružena.

Dozivajte bebu po imenu i pokazujte oduševljenje kada se bebe slučajno osvrne na vaš glas.

Vodite dijalog brbaljanja sa bebom, budite okrenuti ka njoj,dovoljno blizu da vas vidi. Pored jednosložnih treba da budu zastupljene i dvosložne verbalizacije (ba-ba,da-da,gi-gu...).

Od 6. do 9.meseca

Tapšite za „bravo!“ i pozdrav mahanjem ruke „pa-pa“.U početku držite bebine ruke. Čim primetite da beba radi to sama, prestanite da joj držite ruke. Detetu treba naglašavati slogove,npr.izlazite iz prostorije i kažete „Pa-Pa“,dolazite po dete i pitate „Ko je došao?“ Ma-Ma .

Navikavajte je na gustu hranu ,kašikom (dete drži kašiku a majka ga hrani preko bebine ruke), zatim da samo gricka keks.

Reagujte na gestove prema njihovom smislu, ako ste ljuti nemojte se smejati, već pokažite strogi izraz lica.

Pravite razne izraze lica kako bi vas beba imitirala.

Brbljajte sa bebom (kao dijalog, malo beba, pa malo vi). Menjajte intonaciju i melodiju kao da pevate bebi. Kada brbljate sa bebom dodajte jednostavne dvosložne reči radi provociranja da ih beba ponovi,i češće ih ponavljajte.

„Čekajte“ bebinu reakciju na pomenute reči. Učite da slušate bebu.

Imenujte aktivnosti koje radite. Npr.hranite dete i izgovarate am-am, bacate loptu:Kako skače lopta? „Skače op-op“.

Pokazujte na određeni predmet jer će beba uskoro početi da koristi gest kao glavni način komunikacije. Kada nešto pitate bebu, sačekajte malo, time ćete joj dati priliku da vam bar gestom odgovori.

Od 9. do 12.meseca

Oponašajte zvukove iz okoline i oglašavanje životinja (onomatopeje), kako pokretima tako i glasovima. Npr.pas laje „av-av“ ; maca mjauče „mau-mau“ ; bubanj lupa „bam-bam“...

Učite usvajanje prvih zabrana „Ne-Ne!“. Dete treba učiti da određene radnje mogu izazvati objektivnu opasnost (vruće pec-pec,struja...)

Koristite osmišljene reči,često ponavljajte i imenujte predmete i lica sa kojima je dete u svakodnevnom kontaktu.

Prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti trudite se na jednostavan način objašnjavate šta radite.

Pevajte pesmice i kratke recitacije uz pokazivanjem rukama (npr. „taši-taši“ ili „Pada kiša kap-kap...).

Tražite zajedno sakrivene igračke-ispod kutije.

 

Beata Akerman

 

IZABELA

 

 

Bajka o princezi koja je mucala

 

 

Nekada davno na dvoru su živeli kraljica i kralj. Ubrzo nakon što su se venčali, dobili su petoro dece. Dva dečaka i tri devojčice. Najstarija je bila princeza Evelina koja je uvek imala poslednju reč. Potom dva nestašna dečaka; princ Filip i princ Jakob. Veoma pričljiva princeza Luiza rođena je nakon blizanaca. I na kraju, poslednje dete je bila tiha princeza Izabela. Nije bila tiha jer nije volela da govori, već zato što su joj se druga deca smejala. Princeza Izabela je mucala. Na dvoru su je uvek opominjali da govori tečno i grdili su je kad bi zapela. Zbog toga je svakim danom postajala sve tiša.

Jednog prolećnog dana svi su se prinčevi i princeze okupili u dvorištu dvora.

"Hajde da se dobacujemo loptom! Ili da igramo klikere! Ne, znam! Hajde da preskačemo konopac! Ja ću da budem prva!" pohitala je brbljava Luiza sa predlozima i već počela da preskače.

„Ja hoću da se igramo žmurke!“ – doviknuo je Filip i sakrio se ispod kamenog stola.

"Hajde da se igramo  loptom!" Jakob je doviknuo još glasnije.

Izabela je i dalje ćutala pa je Evelina podigla glas:

"Danas ćemo da se igramo pozorišta. Izmislićemo priču i svako će imati svoju ulogu. Kada budemo znali priču napamet, pokazaćemo je našem ocu, kralju i majci, kraljici." Kao i uvek, njen predlog je preovladao.

„Ja ću da budem vitez, zvani Hrabri“, rekao je Filip. „A ja ću da budem vitez, zvani Pravedni“, rekao je Jakob koji nije želeo da bude manje važan od svog brata.

"Možete. Takmičićete se na viteškom turniru gde ćete pokušati da osvojite princezino srce", dodala je Evelina.

„Luiza, ti ćeš biti njihova princeza, a ja ću biti kraljica i imaću glavnu reč“, podelila je uloge.

„Š-Š-Šta je z-z-za m-m-mene?“ konačno progovori Izabela.

„Ne možeš da glumiš sa nama “, strogo je odgovori Evelina.

„Zašto n-n-ne?“ pobuni se Izabela?

"Slušaj sebe, jedva možeš da govoriš!" nasmeja joj se Filip.

„Ja-ž-želim da b-b-budem dobra vi-vi-vi ...“ nije mogla da završi reč vila.

"Nećeš biti vi-vi-vi!" doviknuo je Jakob.

„Dok ne naučiš da govoriš kao mi, ne možeš da se igraš s nama“, dodala je Luiza.

"Zato odlazi", reče na kraju  Evelina.

U svoj svojoj tuzi Izabela je otrčala do parka dvora. Sakrila se iza žive ograde od ruža i gorko zaplakala. Iznenada je začula kako prelepa ptica peva iznad nje. Podigla je pogled i ugledala sićušnu pticu u žbunu.

„Ko o-o si t-t-i što tako l-l-lepo peva?“

„Ja sam slavuj i samo tako mogu da pevam“, pevao je slavuj. "A ko si ti?"

„I-I-Izabe-bela“, odgovori princeza.

„A zašto si tako tužna? upita slavuj.

"Ja-ja se plašim da g-g-govorim. S-S-sve što kažem, je ogrešno", zamuca Izabela i ponovo zaplaka.

„Nije ništa pogrešno ako ne govoriš kao drugi. Čak i svaki slavuj peva drugačije", tešio ju je slavuj. I Izabela mu poverova.

Od tada je trčala svakoga jutra, pre izlaska sunca, u park i do žive ograde. Slavuj je čekao da joj otpeva jutarnju pesmu. I kako je prelepo pevao! Glasne zvuke menjao je sa zapevujućim, tužne sa veselim, nekad je pevao nežno tako da se jedva čulo, a nekad je pevao tako glasno i ponosno da je njegovo pevanje odjekivalo po celom parku dvora.

Slušajući takvog majstora, Izabela je stekla hrabrost i otvorila svoje srce. Počela je da mu priča svoje omiljene priče. Dok je to radla na poseban način je menjala glas: nekad je šaputala kao šumska vila, nekad je bila gruba i glasna kao gruba i stroga kraljica, nekad je govorila čarobno kao mala beba, a nekad glasno poput starog patuljka. Mogla je da govori brzo ili polako, visokim ili niskim glasom. A kada je imitirala likove iz bajki, ni malo nije zamuckivala.

„Zaista si rođena glumica“, rekao je slavuj iznenađeno i bio je veoma ponosan na svoju novu prijateljicu.

"O-O-Onda ću u-u-uvek da g-g-glumim. P-P-Pretvaraću se da s-s-sam neko drugi i neću više z-z-z-zamuckivati. OO-Ostala d-d-deca će me voleti i igraće se sa mm-mnom “, brzo reče Izabela.

"O, ne", zacvrkuta slavuj. "Ne možeš se zavaravati tuđim glasom. Kad svoj glas pozajmiš liku iz bajke, u redu je da promenš glas, ali u suprotnom budi ono što jesi i govori kao što govoriš. Tvoj govor te čini posebnom kao što moje pevanja mene čini posebnim. Druga deca moraju da te prihvate i vole onakvom kakva jesi. "

"Ali k-k-kako da im to k-k-kažem? Oni č-č-čuju samo moje za-za-zamuckivanje!"

"Smislićeš nešto. Nije važno kako govoriš, već šta govoriš. Zapamti to!" slavuj je poslednji put zacvrkuta i odlete u toplija mesta sa ostalim pticama selicama. „Vidimo se sledećeg proleća“, odjeknulo je dok je slavuj nestajao u daljini.

„Setiću se toga“, šapnula je Izabela u sebi i mahnula slavuju.

Izabelin sedmi  rođendan je bio blizu. Njen otac, kralj i njena majka, kraljica, imali su naviku da ispune po jednu želju za svako dete na njegov rođendan, a taj dan takođe nije bio izuzetak.

Noći uoči rođendana, Izabela je neumorno smišljala šta da poželi za svoj rođendan. Novu lutku? Kocke? Nove bojice, možda? Razmišljala je o tome sve do zore, i sinula joj je dobra ideja. Otrčala je do spavaće sobe dvora i izjavila ocu, kralju i majci kraljici:

„Želim za svoj r-r-rođendan da E-E-Evelina, Luiza, Jakob i F-F-Filip m-m-mucaju ceo dan.“

Njenom ocu, kralju i njenoj majci, kraljici ova želja je bila veoma neobična, ali njen otac, kralj je ipak naredio da Izabelina braća i sestre moraju da mucaju od jutra do večeri. I to su i uradili zato što je to bila kraljeva naredba i niko se nije usudio da je prekrši.

Izabela je pomno i tiho posmatrala. Prvi problemi su se pojavili već za doručkom.

„Ja-ja-ja ž-ž-želim j-j-još malo p-p-p ...“ pre nego što je Evelina uspela da završi reč pecivo, Jakob joj je dao veliku kašiku putera.

„Š-š-šta to r-r radiš?“ ljutito upita Evelina.

„Mislio je da ćeš da h-h-hoćeš još pu-pu-pu“, pokuša Filip da izmuca rečenicu.

„Trebalo je da k-k-k-kažeš r-r-ranije. M-M-M ...“ Jakov pokuša da pomogne Filipu.

"M-M-magarac? M-M-majica? M-M-marama?" Luiza pokuša da pogodi reč.

„M-M-majmun!“ Filip konačno izgovori nakon dugog napora i ljutito dodade: „I n-n-ne po-po-pokušavaj da pogodiš re-re-reč ako ne znaš š-š-š-šta sam  h-h-hteo da kažem!“

„Ja sam mislila da ti pomažem“, rekla je njegova sestra usvoju  odbranu, a Filip je dodao: „P-P-Pa, nisi.“

Posle popodnevne dremke, počela je zabava. Svi rođaci, zajedno sa decom iz obližeg kraljevstva, došli su da čestitaju rođendan Izabeli.

„Zašto svi tako čudno govorite? Malo su se začudili gosti.

„T-t-to je bila I-I-Izab-b-bel-ina ž-ž-želja za njom r-r-r ...“ Luiza je pokušavala da odgovori zamuckujući. U tom trenutku jedan od rođaka udario ju je po leđima. „Da li ćeš sada normalno da govoriš?

„N-N-Ne ...“ Luiza se udaljila. Nije očekivala da će je rođak udariti po leđima.

"Da li vam je nešto zapelo u grlu? Možda će vam pomoći ako to iskašljate!" drugi rođak je pokušao da pomogne. Svi su počeli da kašljucaju. Kada ovo nije pomoglo, malim gostima je bilo dosta.

„Dobro si, samo si previše lenja za govor“, rekli su uvređeno i otišli.

„H-H-hajde da se i-i-igramo ž-ž-žmurke!“ - doviknu Filip za njima.

„I-I-Idemo do j-j-jezerceta da bacamo k-k-k-kamenčiće!“ Jakob se trudio da bude glasniji od svog brata.

Deca su se počela smejati. Što su se više smejali, to su blizanci više mucali i što su više mucali, to su im se više smejala druga deca.

„Z-z-zašto se s-s-smejete?“ Evelina je pokušala da ih ukori.

„Jeste li to čuli? Z-z-zašto ...“, ponovila su deca Evelinine reči i nisu mogli da prestanu da se smeju. Evelina, Jakob, Filip i Luiza su prestali da govore. Nije bilo igre a tortu su pojela samo deca koja su bila pozvana na rođendan.

„Svi nam se s-s-smeju i svi nas imitiraju “, rekla je Luiza. „Želim da g-g-govorim, ali niko  ne s-s-s-sluša“, dodala je ona.

„I-I-I niko ne-ne-ne ne želi da se igra sa nama“, žalili su se Filip i Jakob.

"Ovo je-je užasno!" viknuše svi.

„Z-Z-Zar nisi mogla da poželiš nešto d-d-drugo?“ - ljutito upita Evelina.

"Imam dovoljno ii-igračaka, ali nn-nemam  nnn-nikoga sa kim bih se igrala. Želela  sam da po-po-pokažem koliko sam tužna jj-jer mi se s-s-smejete, ne slušate mm-me i ne želiteda se ii-igrte sa mnom ", odgovori Izabela.

Iznenada, nemajući šta drugo da kažu, Evelina, Luiza, Filip u Jakobu počeše da plaču. Tek sada su razumeli Izabelinu želju za rođendan. I Izabela je imala suze u očima. Rekla je tiho: „Ja-ja-želim da me volite “, pokrila je lice rukama i zaplakala. Tada je odjednom osetila da je neko grli. Bila je to Evelina.

"Žao mi je što sam te toliko puta povredila. Nikad ti nisam pokazala da te volim", i  još je čvršće zagrlila svoju sestricu, izgovarajući reči koje je Izabela toliko dugo čekala: "Volim te."

„I meni je isto žao zbog svega“, zajeca Luiza. Izabela je ispružila ruku prema Luizi i  zagrlila je. „Volim i ja tebe “, šapnula je i Izabela joj se nasmešila.

„Ima li mesta za nas? u isto vreme upitaše blizanci  . Svi su se pridružili Izabeli u jedan veliki zagrljaj.

"Od sada ćemo se svi zajedno igrati i niko od nas neće da ti se smeje jer mucaš. Šta želiš da uradimo kada ponovo zamuckuješ?" pitao je Jakob.  „I kako želiš da se svi zajedno igramo?“ uskoči Filip sa pitanjem.

Izabela je govorila, a ostala deca su je prvi put slušala veoma pažljivo. Rekla im je sve što joj je na umu. Evelina je uzela papir i zapisala sve što im je sestra rekla da nikada ne zaborave.

Pred kraj njenog sedmog rođendana, Izabelinih sedam pravila zapisano je na papir.

 

 

Sedam pravila naše Izabele, princeza koja muca:

 

1. Ako čujete da neko zamuckuje, nemojte mu se smejati jer će biti tužan.

2. Slušajte ga / je.

3. Ne odbacujte ga / je samo zato što on / ona zamuckuje.

4. Ne mešajte se kad govori.

5. Ne pogađajte reči koje pokušava da kaže, jer ne znate šta želi da kaže.

6. Ako mu kažete da ne muca, nećete poboljšati stvari. I dalje će mucati.

7. Igranje je za svakoga i zato svako može da se igra.

 

 

Sledećeg jutra deca su stavila papir na kapiju dvora kako bi svi u kraljevstvu mogli da ga pročitaju. Od tada pa na dalje, niko se nikada nije smejao ljudima koji su mucali.

 

 

Izabela: Pravljica o princeski, ki je jecljala (prevedeno, Izabela: Bajka o princezi koja je mucala) je knjiga za decu Beate Akerman sa Fakulteta za socijalni rad, Univerziteta u Ljubljani, Slovenija. Knjiga je na Slovenačkom ali je prevedena na Srpski. Autor, osoba koja muca, osvojila je specijalnu nagradu u Austriji za najbolju internacionalnu knjigu za decu i omladinu. Knjiga je dostupna za kupovinu po ceni od 7,5 Evra, od autora koga možete kontaktirati preko e-mail adrese beata.akerman@gmail.com. Ova online kopija knjige je ovde objavljena uz dozvolu autora.Prevela: Danijela Krunić, logoped u Razvojnom savetovalištu, Dom zdravlja Kragujevac, Srbija.

Vrste govorno-jezičkih poremećaja

Logopedija se bavi prevencijom, dijagnostikom i tretmanom poremećaja ljudske komunikacije.

Pojam komunikacija u ovom kontekstu odnosi se na sve oblike ljudske interakcije u kojoj dolazi do razmene poruka.

Komunikacija uključuje:

·       sociološke,

·       edukacijske 

·       psihološke

tehnike i sisteme koji služe ljudima u međusobnom kontaktu, uključujući i tehnike:

·    čitanja 

·    pisanog izražavanja

Pojam komunikacija takođe uključuje:

      ·  alernativne i/ili augmentativne oblike komunikacije 
   ·znakovni jezik

DEFINICIJA LOGOPEDIJE

Logopedija je nauka koja se bavi prevencijom, ranim otkrivanjem, dijagnostikom i tretmanom poremećaja humane komunikacije, pod kojom se podrazumevaju svi oni procesi i funkcije koji su povezani s produkcijom govora,  percepcijom i produkcijom verbalnog i pisanoga jezika, kao i oblicima neverbalne komunikacije (definicija Evropskog udruženja logopeda – CPLOL).

Logoped je nezavisan stručnjak čije se profesionalne aktivnosti ostvaruju na području prevencije, dijagnostike i intervencije poremećaja humane komunikacije, njihovog tretmana i naučnog istraživanja (definicija Svetskog udruženja logopeda i fonijatara – IALP-a), a logopedija je struka u razvoju na mestu preseka primenjene i fundamentalne nauke.

CILJ KOMUNIKACIJE

•    jasna komunikacija
•  komunikacija bez ometanja

              

PROCENA KOMUNIKACIJE

Na temelju govorne komunikacije procenjujemo sebe i sagovornika.

• PRVO……kako IZGLED

• DRUGO…..kako ZVUČIMO

  PATOLOGIJA GOVORA

POREMEĆAJI KOMUNIKACIJE: DETINJSTVO

•  Artikulacioni poremećaji
• Jezički poremećaji
• Oštećenja sluha
• Neurogeni poremećaji/cerebralna paraliza
• Rascep nepca/kraniofacijalne anomalije 
• Autizam (poremećaji iz autističnog spektra) 
• Poremećaji slušnog procesiranja 
• Poremećaji čitanja i pisanja 
• Poremećaji glasa
• Mucanje i poremećaji fluentnosti

                     PATOLOGIJA GOVORA: ODRASLI

ZAHTEVA

REHABILITACIJU

ODRASLI

Osobe trećeg životnog doba (neurodegenerativne bolesti: Parkinsonova
bolest, Multipla skleroza)

Osobe s traumatskim ozledama mozga i cerebrovaskularnim inzultom

    Vokalni profesionalci

Osobe sa poremećajem govora (mucanje, artikulacija)

POREMEĆAJI KOMUNIKACIJE: ODRASLI

• laringektomija/karcinom glave i vrata 
• mucanje i poremećaji fluentnosti 
• afazija (moždani udar ili traume 
• artikulacija 
• poremećaji glasa
• vokalni profesionalci 
• neurogeni govorni poremećaji

OSNOVNE VRSTE POREMEĆAJA
GOVORNO-JEZIČKE KOMUNIKACIJE
(bez obzira na uzrast)

• artikulacioni poremećaji
•  jezički poremećaji 
•  oštećenja sluha 
• mucanje i poremećaji fluentnosti 
• autizam
•  rascep nepca 
• poremećaji glasa 
• neurogeni govorni poremećaji

ARTIKULACIONI POREMEĆAJI

      POREMEĆAJI IZGOVORA

VRSTE POREMEĆAJA ARTIKULACIJE

• Razvojni poremećaji (dislalije) 
• Neurogeni (apraxia/dizartrija) 
• Poremećaji fonološkog procesiranja

JEZIČKI POREMEĆAJI

Treba poznavati razvoj jezika i kako ga dete usvaja

• Disfazije (dečiji uzrast)

• Afazije (odrasli)

JEZIK KOD ODRASLIH

• moždani udar  (CVI)

• traumatska oštećenja mozga (TOM)

OŠTEĆENJA SLUHA

• mesto oštećenja (konduktivna, perceptivna i mešana)

• stepen oštećenja (gubitak sluha – dB)

OŠTEĆENJA SLUHA STVARAJU TEŠKOĆE KOD:

• artikulacije (izgovora) 
• usvajanja jezika 
• učenja  
• emocionalnih i socijalnih aspekata

 KONDUKTIVNA OŠTEĆENJA

• problem s provodljivošću zvuka u srednjem uhu
• mogu nastati kao posledica upotrebe lekova (npr. nekih antibiotika)

PERCEPTIVNA OŠTEĆENJA

Oštećenje može biti lokalizovano od srednjeg uha (cochlea) pa nadalje do slušnog centra u temporalnom delu CNS-a

MUCANJE

    Dva osnovna teoretska usmerenja o uzrocima mucanja:

•  PSIGENO
• NEUROGENO

DVE FAZE MUCANJA U PERIODU DETINJSTVA

•  PRIMARNO (FIZIOLOŠKO) 
• SEKUNDARNO

AUTIZAM (poremećaji iz autističnog spektra)

(AUTISTIC SPECTRUM DISORDER)

•  rizična deca za autizam prepoznaju se u uzrastu od šest meseci do godinu dana života i odmah se uključuju u rani tretman, a dijagnoza se postavlja već do godinu i po starosti deteta

• trend povećanja broja novorođene dece sa autizmom

•  u poremećaje iz autističnog spektra ili pervazivne razvojne poremećaje (PDD) ubrajamo autistični poremećaj (Kannerov sy.), Asperger sindrom, Rett sindrom...

•  osobe s autističnim poremećajem imaju znatnih teškoća u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji; 50% njih nema funkcionalnu komunikaciju, a 70-80% ima i prilično sniženo intelektualno funkcionisanje

•  na planu socijalnog funkcionisanja postoji široki spektar, od osamljivanja i socijalne pasivnosti do aktivnoga odnosa i rigidnog socijalnog ponašanja

•  autistični poremećaj i Aspergerov sindrom četiri do pet puta češće pogađaju dečake, Rett sindrom samo devojčice

•   okupaciona i druge terapije

•  poseban način školovanja

POREMEĆAJI GLASA

•  noduli (čvorići)     
• polipi (izrasline)
• ulkus (čir)

VOKALNI PROFESIONALCI

•   glas je važan za uspešnu karijeru
• važan je i kod osoba koje puno govore
• terapija logopeda u saradnji sa profesorom pevanja i ORL stručnjakom i/ili fonijatrom

NEUROGENI POREMEĆAJI

•     cerebralna paraliza
•  CVI, TOM 
• neurodegenerativne bolesti (Parkinsonova bolest, Multipla skleroza)

D. Krunić

ZAKLJUČAK

• Što ranije započeta terapija – bolji rezultat  
• Što pre krenuti sa terapijom nakon ozlede

Predstavljanje knjige o konceptima ranog razvoja

Nakon tri godine je prekasno - Masaru Ibuki

Osnova ranog razvoja je razvijanje samog detinjstva, žudnje za kreativnošću, ljubavi prema lepom, ali i podsticanje deteta da zna kako da razmišlja i kako da izrazi svoje misli. Na prvom mestu, neophodno je izabrati takve metode vaspitanja koje će zainteresovati dete.

Pre nekoliko decenija teorija Masaru Ibuki preokrenula je tradicionalne pojmove ranog razvoja deteta. Verovalo se da je novorođenčetu, odojčetu, detetu koje još ne govori, potrebna, pre svega, dobra nega: zdrava hrana,dobar  san, topla, suva i čista odeća. I to je dovoljno. Dovoljno za preživljavanje Vremena su se promenila. Japanski autor Masaru Ibuka to je dobro osetio. Rekao je pravu stvar: od samog rođenja deteta ne bavimo se nežnim bićem koje zahteva samo brigu, već individualnost. Knjiga “Nakon tri godine je prekasno” je postala popularna u celom svetu (zove se Knjiga veka) i ima puno sledbenika. Glavna ideja je da u prve tri godine života dete ima najveći potencijal za učenje. Glavna stvar je da ne zakasnite. Autor ove knjige veruje da mala deca imaju mogućnost bilo šta da nauče. Razmišlja o ogromnom uticaju okoline na novorođenčad,  nudi jednostavne i razumljive metode za podučavanje koje doprinose ranom razvoju deteta. Po njegovom mišljenju, ono što odrasli uče s velikim poteškoćama, deca uče bez napora. A glavna stvar u ovom procesu je uneti novo iskustvo na vreme. Ali samo onaj ko je svakoga dana uz dete, to može prepoznati na vreme. Knjiga je upućena svim majkama i očevima koji žele da otkriju  nove divne mogućnosti za svoju malu decu.

Knjiga ne pruža jasne praktične alate o tome kako se uključiti u razvoj dece, ali daje odgovor na glavno pitanje "Zašto?". Zašto se treba baviti razvojem dece mlađe od 3 godine i zašto je to tako važno za njihovu budućnost?

Glen Doman je u uvodu engleskog izdanja knjige ovako opisao: „Ova knjiga je jedna od najvažnijih knjiga ikad napisanih. Mislim da bi trebalo da je  čitaju svi roditelji koji žive na Zemlji. "

Identitet autora je veoma zanimljiv. Masaru Ibuka je rođen početkom prošlog veka u malom japanskom gradu Nikko, u porodici inženjera. Bez obzira na rani odlazak njegovog oca, njegov profesionalni put je unapred određen. Masaru se školovao na Univerzitetu Veseda, na Elektrotehničkom fakultetu. Tokom studija, iz prijateljskih namera studenti ga nazivaju “genijalnim pronalazačem”. To nije slučajnost! Više puta je pokazao svoj talenat u učionici, a njegov završni rad bio je veoma cenjen na industrijskoj izložbi u Parizu. Po završetku univerziteta, počeo je istraživanje prenosa i fiksiranja zvučnih i video signala na filmskoj traci. Malo kasnije, odlučuje da otvori svoju kompaniju za proizvodnju preciznih alata. To iskustvo je poslužilo kao polazna tačka za osnivanje poslovnog giganta na današnjem globalnom tržištu – korporacije SONI. Prvom detetu, Masaru Ibuke, dijagnostikovan je autizam. U pokušaju da nađe efikasne načine za njegov razvoj, razvio je svoj koncept predškolskog obrazovanja, čiji su glavni stavovi objavljeni u knjizi “Nakon tri godine je prekasno“. Nakon toga, to iskustvo mu je pomoglo da osnuje nacionalno udruženje i školu za rani razvoj deteta.

Knjiga "Nakon tri godine je prekasno" postala je vrlo popularna u Rusiji. Gotovo svi centri ranog razvoja je uključuju u prvom redu među preporučenu literaturu.

“Često se kaže da je čovek proizvod društva i da ne može živeti van njega. Ali s druge strane, vodi ga ne samo instinkt da živi u grupi, već i svest svog „Ja“. Zato, on uvek mora da traži harmoniju između društvenog  i individualnog. Ako ravnoteža nije uspostavljena, on neće moći da se prilagodi društvu. Postizanje ove harmonije u velikoj meri zavisi od ranog razvoja. Verujem da se to može postići samo na osnovu rano formiranog stereotipa mišljenja, koji uključuje pravo na samopoštovanje i osećaj odgovornosti prema društvu. Takav stereotip se može stvoriti na osnovu dečije komunikacije.

Kada ima oko dve godine, detetu postaje nezanimljivo da se igra samo sa sobom, počinje da se igra sa drugima, a onda prvo uči kako da komunicira u grupi. Može se rasplakati ako to ne može učiniti na svoj način, ali mora da se pokori volji većine. Čak i kada se mirno igra sa drugima i kada se svađa, uči da živi u timu. Svađe su važne jer razvijaju ličnu inicijativu. Svađe između dece mogu se podeliti u tri vrste: one u kojima dete ima prednost nad protivnikom, one u kojima daje prednost drugom i one u kojima odustaje. Različite vrste svađa karakteristične su za različite uzraste. Na primer, u uzrastu od dve godine dete će verovatno biti pasivan učesnik u svađi, a u uzrastu od tri godine će je provocirati. To će značiti da se u njemu formira  i izražava  sopstveno„ja“.

Postoje različiti razlozi za neslaganje među decom: borba za igračku, bicikl, ljuljašku ili ruganje, ali nema svađe bez razloga. Kada vaše dete pokuša da se ruga drugom detetu, naučite ga da je loše da se svađa, jer bez objašnjenja  ne možete kod njega da razvijete osećaj za  saradnju. Možete čak reći da uplitanje u svađu sa decom znači sprečavanje razvoja instinkta da se živi u timu.

Deca imaju svoju logiku i međusobno komuniciraju na svoj način. Nema mesta logici za odrasle. Ako ćete dečije svađe razmatrati sa stanovišta odraslih, pokušajte da ga ubedite da ne treba  vikati  i da je neko ko se svađa sa drugima loš, vaše dete će se samo povući u sebe i naljutiti. Svađa - to je prva lekcija u životu tima.”

Glavne ideje knjige "Nakon tri godine je prekasno" (sažetak)

Nemojte davati detetu samo lagane zadatke. Za decu, ne postoji pojam “teško”, njima je sve novo i informativno.

 Nemojte biti grubi prema svom detetu, misleći da ćete ga tako “čeličiti”. Dete posle treće godine već ima svest o sopstvenom dostojanstvu, zato ga nemojte fizički kažnjavati.

Što ranije naučite svoje dete da pliva to bolje.

Slušajte zajedno sa detetom klasičnu muziku.
Roditelji treba da ohrabruju svoje dete da komunicira što više sa                                                    svojim rođacima i svojim vršnjacima.
Takođe, odrasli ne bi trebalo da se mešaju u svađe među decom (deca treba sama da nauče da međusobno komuniciraju).

Ne dozvolite sebi da se podsmevate detetu, pogotovo ne pred nekim.

Hvalite svoje dete što je više i češće moguće.

Kako ne biste odbili dete od hrane, ne prisiljavati ga da jede kada to ne želi.

Pokušajte da pratite dnevnu rutinu.

Učite pesmice napamet, kako biste trenirali detetovo pamćenje.

Veoma je korisno sviranje na nekom instrumentu, naročito na violini. Ova veština omogućava detetu da nauči da se fokusira i da razvija liderske veštine.

Izbegavajte svađe u prisustvu dece, jer ona reaguju na sve.

Nemojte uklanjati sve opasne predmete iz detetovog okruženja.

Nema potrebe da ispunjavate sve želje detetu i kupujete mu čak i ono što nije tražilo. Veliki broj igračaka skreće pažnju, a njihov nedostatak razvija maštu.

Razvijte motoriku obe ruke.

Takođe, dajte detetu da se bavi modeliranjem, crtanjem, origamijem. Zapamtite, nemojte davati detetu papir standardnih dimenzija, jer standardni list papira podstiče razvoj standardne ličnosti.

Podstičite bavljenje sportom. Važno je povezati dete sa fizičkim aktivnostima od malih nogu.

Posebno obratite pažnju na vaše ponašanje i kako komunicirate sa detetom. Zapamtite da deca često kopiraju svoje roditelja.

Najvažnije razdoblje u razvoju deteta je do tri godine.

"Nema zaostale dece - sve zavisi od metode podučavanja."

Primarni cilj ranog razvoja je sprečiti da deca budu nesrećna.

Nerazvijenost ljudskog mladunčeta ukazuje na njegov veliki potencijal.

Ako se u prve tri godine nije formirala čvrsta baza, beskorisno je podučavati kako se ona koristi.

Sposobnosti prepoznavanja dece postaju očiigledne otprilike nakon šest meseci.

Neintervencija u ranom uzrastu, a zatim pritisak na dete u kasnijem uzrastu, može samo uništiti njegov talent.

Koncepti odraslih "teško" i "lako" nisu prikladni za decu.

Dete ima divno maštovito pamćenje.

Logično objašnjenje algebre dete lakše razume nego naizgled lako nelogično rešenje.

Čak i petomesečno dete može da ceni Bacha.

Šestomesečno dete može da pliva.

Dečji mozak upija znanje poput sunđera.

Dete pamti samo ono što mu je zanimljivo.

Mnoge veštine se ne mogu steći ako se ne nauče u detinjstvu.

Strani jezik se može savladati u ranoj fazi razvoja.

Sluh kod deteta sa oštećenjem sluha možete delimično razviti.

Glavna stvar je okolina, a ne geni.

Dete čiji je otac naučnik ne mora nužno postati naučnik.

Danas će dete biti potpuno drugačije nego juče.

Uticaj na dete mlađe od tri godine ima trajan odraz na život.

Soba bez stimulansa štetna je za bebu.

Uzrast odojčeta  je izuzetno osetljivo razdoblje u ljudskom životu.

Dete može pročitati potpuno drugačiju priču sa slika u knjizi od one koju čita odrasla osoba.

Ostaviti dete na uzrastu do 3 godine na brigu dadilji rizičan je posao.

Utisci iz ranog detinjstva određuju dalji način razmišljanja i postupanja deteta.

Ne postoje gotovi recepti za odgajanje odojčadi.

Često uzmite dete u naručje.

Ne bojte se staviti dete pored sebe u krevet.

Dete koje je odgajala majka koja nema sluh za muziku takođe će odrasti bez sluha za muziku.

Razgovarajte s detetom.

Ne žurite sa detetom.

Ignorisanje deteta gore je od razmaženosti.

Dečji strah ponekad leži u stvarima kojih odrasli nisu svesni.

Vaše dete nasleđuje oči i nos, a izraz na njegovom licu ogledalo je u kojem se odražavaju odnosi u porodici.

Samo način na koji se roditelji ponašaju, šta rade i osećaju, kako razgovaraju s detetom mogu oblikovati ličnost deteta.

Otac treba češće da komunicira sa svojim detetom.

Vodeća uloga u odgajanju i obrazovanju dece pripada majci.

Što je više dece u porodici, to će bolje međusobno da komuniciraju.

Prisutnost baka i deda stvara dobar posticaj za razvoj deteta.

Treba podsticati komunikaciju između dece.

Svađe razvijaju detetove  komunikacijske veštine.

Treba edukovati i naučiti dete na disciplinu dok još nije navršilo godinu dana.

Ne ismevajte dete u prisustvu drugih.

I pohvala i kazna moraju se koristiti vrlo pažljivo.

Interesovanje je najbolja motivacija.

Dete voli sve ritmičko.

Deca smatraju da je zanimljivo ispravno, a nezanimljivo pogrešno.

Interesovanje deteta treba pojačati.

Ponavljanje je najbolji način za podsticanje detetovog interesovanja.

Dečja mašta i fantazija razvijaju kreativne sposobnosti.

Razvijajte intuiciju kod svog deteta.

Do tri godine nema rodnih razlika u odgajanju deteta.

Recite svom detetu istinu o polu.

Ne bi trebalo da hranite dete samo onim što je korisno.

Dnevna rutina razvija osećaj za vreme.

Nerazvijen  govor i loše izgovaranje proizvod su okoline u kojem dete raste.

Muzička harmonija (tonalitet, promene tonaliteta)  usvaja se u detinjstvu.

Učenje sviranja violine razvija sposobnost koncentracije.

Sviranje violine razvija liderstvo.

Muzčko obrazovanje u ranom uzrastu utiče čak i na izgled deteta.

Učenje stihova trenira memoriju.

Okružite mališane najboljim podsticajima koje imate.

Dete je sjajan imitator.

Uspeh u jednoj stvari daje poverenje u druge stvari.

Dajte detetu olovke što je pre moguće.

Ne treba da sklanjate sve ono što može biti opasno za dete.

Dete ima svoju ideju o redu.

Omogućite svom detetu posmatračko mesto.

Igračke treba da budu prijatne na dodir.

Knjige nisu samo za čitanje, ali i kocke nisu samo za građenje.

Modeliranje, rezanje uzoraka od papira, presavijanje papirnatih figura razvija detetove nacrte.

Igrajte igre sa ulogama.

Vežba podstiče razvoj inteligencije.

Trenirajte levu ruku na isti način kao i desnu.

Deca imaju koristi od hodanja.

Obuka je potrebna i za sposobnosti  kretanja.

Što pre počnete da uključujete dete da se bavi sportom to su bolji rezultati.

Za dete su rad i igra isti.

Rani razvoj nije priprema za vrtić.

Rano obrazovanje ne zahteva ni dodatno vreme ni novac.

Bez perspektive za budućnost pravilno obrazovanje nije moguće.

Ne postoji ništa važnije od odgajanja dece.

Pre odgajanja dece prvo morate edukovati sebe kao roditelje.

Učite od svog deteta.

Otac može od deteta odgojiti genija, ali samo majka može od njega izgraditi dobru osobu, prirodno kombinujući  mentalne i fizičke sposobnosti.

Ne silite detetovu volju.

Ne prekidajte odgajanje deteta.

Deca nisu vlasništvo roditelja.

Majčina nesigurnost na štetu je deteta.

Majčinska ispraznost kod deteta podstiče lažne pojmove.

Da biste odgajali dete,prvo se edukujte.

Neka vaše dete bude bolje od vas.

21. vek izgradiće oni koji veruju drugima.

Današnja deca će prevazići ratove i rasne predrasude.

Nadamo se da ćemo vam pomoći da pronađete svoj put, kada je u pitanju rana stimulacija dece, ali ono što je veoma važno da uvek imate na umu je, da ne postoji savršen roditelj, već samo pravi roditelj.