„ИГРА КАО ЛЕК“ ЕВИДЕНЦИЈА ПОДСТИЦАЈНИХ АКТИВНОСТИ - ТАРА

                                           

Програм подршке родитељима

Омогућавање стимулације развоја детета, побољшање интеракције родитељ-дете, на дете усмерено и фокусирано родитељство, рано учење, позитивно родитељство

Тара у узрасту 23 месеца ( рођена 11.2017. године)

 

Понедељак

21.10.2019. 

"КОТУРОВИ“ 

Прстенове од картонског котура нанизати на дрвени штап који је причвршћен за кутију. Прстенове смо претходни дан заједно бојиле воденим бојама како би јој било занимљивије. Прстенове прво нижем ја, да бих јој показала, она их скида и ставља у кутију, затим она ниже и скида.

 Када сам извадила котурове, Тара је отишла по четкице, јер је желела опет да их бојимо као претходног дана. Показала сам јој штапић на који смо заједно набациле пар котурова, а затим је то она сама чинила. Нанизала је све, а онда растурала. Тек након неког времена, желела је сама да ниже и скида враћајући их у кутију. Аплауз и охрабрење позитивно делују да настави да се игра. Осим фине моторике на овај начин вежбамо концентрацију. 

 

Уторак 

22.10.2019.

„УБАЦИВАЊЕ ПРЕДМЕТА У…“ Убацивање зрна пасуља у пластичну флашу (зрнца узима кажипрстом и палцем)

Дала сам јој неколико зрна пасуља и флашицу. Убацивала је зрно по зрно кроз отвор хватајући палцем и кажипрстом (у почетку је то чинила са три прста). Покушавала је да убаци више зрна одједном. Свидела јој се ова активност где смо развијали фину моторику, стрпљење и упорност.

Среда

23.10.2019.

„ШТАПИЋИ ЗА УШИ“

Убацивање штапића за уши у флашу

Тара је врло радо прихватила ову игру. Прецизно је убацивала штапиће у флашу хватајући их палцем и кажипрстом.

Радо се играла играма од претходна два дана, сваког пута све вештије изводећи задату радњу.

Четвртак

24.10.2019.

„ШКРАБ“

Цртање фломастерима по папиру

Уме да окрене фломастер како треба (зна да само срце оствља траг на папиру). Оловку држи десном руком целом шаком, повлачи праве линије. Воли да шара. Цртеж смо окачили на фрижидер како би је стално подсећали да покаже себе када је питамо „Ко је ово нацртао?“

Петак

25.10.2019.

„КАКО ЈЕ КЊИГА ПАМЕТНА“

Именовање предмета и животиња на сликама у књизи, препознавање показивањем издвојеним прстом

Тарина омиљена „играчка“ је књига. Још као беба играла се са књижицама и слушала док јој читамо. Сада окреће неколко страница одједном. Кажипрстом показује предмете или задате животиње. Једино кад наиђе на слику зеца понекад изговори „зец“.

Субота

26.10.2019.

„ПОКЛАПАМО, ЗАКЛАПАМО, ЗАВРЋЕМО, ОДВРЋЕМО“

Отварање и затварање кутије

Дала сам јој неколико кутија различитих величина и облика. Покушавала је да отвори. Уме да стави поклопац и да га скине али завртање и одвртање успева само уз нашу помоћ.

Недеља

27.10.2019.

„КОЦКА, КОЦКА, КОЦКИЦА“

Слагање коцки; правимо солитер од коцки различитих боја и величина

Расклапа коцке. Склапа „кулу“ од 5-6 коцки, а затим их растури. Посебно је радосна кад сруши коцкице.

Понедељак

28.10.2019.

„БУБАМАРЕ“

Обликовање пластелина

Пластелин смо Тари понудили одавно, прво га је додиривала само једним прстом, а тек после пар дана је желела да га узме у шаку.

Данас смо правиле животињице од пластелина. Гледала је прво мене како обликујем лоптице па је покушала сама. Гњечила је и притискала шаком. Посебно задовољство јој је било да поруши фигуру и да затим направимо нову.

Уторак

29.10.2019.

„БОЦ, БОЦ, БОЦКИЦА - ГОТОВА ЈЕ СЛИЧИЦА“

Ређање крупних боцки

За ову игру користиле смо крупне куповне боцке, различитих боја. Испод табле за боцкање налазе се различите слике. Није умела сама да разврста боцке и сложи слику, али сам је упућивала „Ту стави плаву, стави овде жуту,…“ Сама вади и убацује боцке на таблу

Среда

30.10.2019.

„КАКО ЈЕ КЊИГА ПАМЕТНА“

Именовање предмета и животиња на сликама у књизи, препознавање показивањем издвојеним прстом

Књига нам је свакодневна играчка. Са радошћу је узима сваког дана показујући животиње, биљке, људе и предмете. Сада већ показује и ситније детаље на слици. Уме да пронађе страну на којој се налази животиња за коју је питамо.

Све више има концентрације да послуша целу басну или краћу бајку.

Четвртак

31.10.2019.

„БОЈАНКА“

Бојење бојанки

Радо шара фломастерима. Сама их отвара и затвара, црта линије по папиру.

Дајемо јој бојанке (омиљене животиње,ликове из цртаног филма) и показујемо како се боји.

За бојанке користимо и дрвене бојице.

Петак

1.11.2019.

„КОЦКА, КОЦКА, КОЦКИЦА“

Слагање коцки; правимо дворац од коцки различитих боја и величина

Градимо дворац слагањем коцки једну на другу. Још увек јој је занимљивије растављање.

Често морамо да јој говоримо „Браво, хајде сада још једну коцку…“

Субота

2.11.2019.

„ЗА ВОДУ ИЗ ЧАШЕ И ШОЉЕ

ТРЕБА ДОСТА ВЕЖБЕ И ВОЉЕ“

Савладавање пијења из чаше и шоље

Сама је одабрала чашу са цртаним јунацима, па смо тако неприметно наметнули вежбу пијења из чаше. Чашу држи оберучке, често се исполива водом јер не уме да процени колико треба да накрене чашу. Много лакше иде са јогуртом који је гушћи.

Недеља

3.11.2019.

„ТОБОГАН“

Пењање уз тобоган и спуштање

Воли да се спушта низ тобоган. У парку се сама пење на степенице, држећи се са стране, затим се спусти низ мали тобоган. Покушава да се попне уз део за спуштање. Нестрпљиво чека у реду, радије би да се спусти и одмах попне поново. Осим грубе моторике вежбамо стрпљење и негујемо лепо понашање.

Понедељак

4.11.2019.

„ ДЕО ПО ДЕО - ЛЕПТИР ЦЕО“

Слагање великих пузли

За ову игру користили смо подне пузле. Уживала је да раздваја делове. У почетку сам јој помагала показујући где се ставља одређени део, а сваки следећи пут сам је пустила да сама испробава и слаже.

Уторак

5.11.2019.

„ НИЗАЊЕ“

Низање макарона на штапић

Прво смо бојиле картон за јаја воденим бојама, затим сам побола штапиће, а Тари дала макароне. Одмах је знала да треба да их наниже на штапић. Узима их кажипрстом и палцем. Поред вежбања прстића – развијања фине моторике на овај начин вежбамо концентрацију. Ова игра јој је брзо окупирала пажњу.

Среда

6.11.2019.

„МАЦА ЈУРИ МИША“

Хватање играчке

Везала сам играчку о сатенску траку и вукла је, а Тари сам рекла да ухвати играчку. Трчкарале смо из собе у собу. Кад је ухватила играчку била је радосна. Онда смо замениле улоге. Поред грубе моторике коју смо вежбале изазвали смо радост и осмех на Тарином лицу.

Четвртак

7.11.2019.

„ПРОНАЂИ ОТВОР“

Убацивање различитих облика у коцку

За ову активност користили смо куповну пластичну коцку са отворима и различитим облицима за убацивање. У почетку смо јој објашњавали и бодрили је. Одмах је уочила и најлакше јој је било да убаци ваљак, а најтеже звездасти облик. Осим фине моторике овако вежбамо стрпљење и упорност. Уз игру сам јој увек изговарала „Убаци жути полумесец, плави ваљак…“

Петак

8.11.2019.

„ШУШ – ШУШ“

Шетање кроз парк по лишћу

Упознајемо природу, шетамо кроз парк по свежем ваздуху. Шетња по дневној светлости побољшава очни фокус и одмара очи. Посебно занимљиво је шушкање лишћа под ногама. Искористиле смо шетњу да прикупимо лишће и кестење.

Субота

9.11.2019.

„ЖИВОТИЊЕ ОД ЛИШЋА“

Прављење животиња од лишћа и кестена

Од сакупљеног лишћа правимо животиње. На овај начин развијамо креативност. У почетку јој је најзанимљивије било бацање лишћа по соби. Додавала ми је лист по лист, затим сам јој дала лепак у стику да маже по папиру а затим да лепи лист, нос, очи, уши. Нарпавиле смо Тариног омиљеног зеку.

Недеља

10.11.2019.

„ОГЛЕДАЛЦЕ, ОГЛЕДАЛЦЕ“

Огледање са показивањем

„Упознајемо себе“ – Тара од малена воли да гледа себе у огледалу. Сада се „игра пред огледалом“ претворила у учење делова тела. „Покажи Тарин нос, очи, уши“. „Подигни ногу…“ Смеши се и љуби свој лик у огледалу.

Понедељак

11.11.2019.

„КУГЛАЊЕ“

Гађање чуњева (флашица) лоптицом

Развијамо моторику и физичке способности: презиност, спретност, стрпљење. Гађамо малим лоптицама пластичне чаше. Радост и аплауз кад погоди и обори флашицу су неизбежни. Ову игру играли смо ређајући кулу од чаша, кад оборимо Тара слаже нову кулу.

Уторак

12.11.2019.

„ШАРЕНО ДРВО“

Осликавање прстићима

У почетку није хтела прстом да пипне темперу коју сам сипала на папир. Сама је пришла тек после 2-3 сата и почела да умаче прст у темперу и ставља отисак на папир. Игра јој је била забавна, а уједно смо вежбале фину моторику. Сачували смо и окачили Тарино „ремек дело“.

Среда

13.11.2019.

„ДИНАР ПО ДИНАР“

Убацивање новчића у касицу

Осим што вежбамо фину моторику убацивањем новчића у касицу, учимо се да штедимо новац и купимо играчку по избору.

Четвртак

14.11.2019.

„ПОЛИГОН“

Кретање по полигону и превазилажење препрека са задацима

Лепо време смо искористили за играње у парку. Тара се пела на тобоган и спуштала, скакала по тромболини (подижући једну па другу ногу), трчкарала, клацкала. Вежбали смо крупну моторику коју морамо много више да развијамо.

Петак

15.11.2019.

„СРК ПО СРК“

Савладавање пијења сламчицом

Покушали смо са малом и уском сламчицом, али иде мало теже, углавном уме да дува у сламчицу или да накрене чашу и проспе. Још увек нам не полази за руком да пијемо помоћу сламчице. Вежбаћемо и даље.

Субота

16.11.2019.

„ПЕНУШАВИ КЛОВН“

Играње са пеном (шлагом)

Омиљена игра за време купања је играње пеном, па јој је и ова активност била врло занимљива и брзо јој је окупирала пажњу. Сипала сам пену (шлаг) на послужавник и она је шарала прстом, затим је хватала са обе руке. Занимљиво јој је када притисне шаку у којој се налази пена она нестане.

Недеља

17.11.2019.

„ПОКРЕТНЕ ИГРЕ“

Играње уз покретање руку и тела

Тара воли музику. Цупка, маршира, игра лево десно нишући тело. Воли да игра „Ринге, ринге раја“, „Кад си срећан“… Данас смо играли са другарима уз дечије песмице.

Од 18.11.2019. до данас 25.11.2019. вежбали смо активности за развој грубе моторике, али смо се свакодневно враћали на игре из претходног периода у зависности од Тариних интересовања и жеља.

Активности за развој грубе моторике:

- Пењање уз степенице

- Трчање

- Шутирање лопте и бацање лопте стојећи

- Игре имитације – ходај као војник, као балерина, као стари дека, као меда, као зека, као манекен, ходај као ја

- Ход по ритму који ја задајем, или почетак кретања или заустављања кретања на звучни сигнал или уз бројање

- Ходање по отисцима од колаж папира који су залепљени по поду

- У стану правимо полигон од намештаја или великих кутија по ком се она може провлачити, подвлачити, пузати, прескакати, пети, заобилазити препреке.

Свакодневно подстичемо жељу за самосталним учествовањем у храњењу, облачењу и другим свакодневним активностима – брига о себи.

Научила је сама да скида чарапе, и покушава сама да их обује али још увек не успева.

Из чаше пије за сада само гушће течности као што је јогурт. Вежбамо да пијемо воду из чаше.

Научила је где шта стоји у стану и доноси ствари када јој затражимо.

Покушава сама да се обује, стојећи назува патике, али још увек не успева. Мамине папуче обува сама.

Научила је да се пење на столицу да би дохватила нешто што жели, прелази са столице на столицу придржавајући се за наслон.

Отвара врата тако што притисне кваку и повуче пењући се на прсте да би дохватила кваку.

                    

              УЧЕЊЕ САМОКОНТРОЛЕ

Деци су  правовремено потребни подсетници да остану на правом путу, као и конкретни, практични савети како да остану мотивисана, да превазиђу препреке и да се држе плана.

Шта је самоконтрола и колико је важна?

Самоконтрола је дефинисана на много начина – као снага воље, самодисциплина или савесност. Али како год да је дефинишете, самоконтрола се односи на способност саморегулације.

Може ли дете да одоли ометањима? Инхибирати импулсе? Да се ​​ вратите од тешких емоција? Одложити задовољство и планирати унапред?

Очигледно, много зависи од узраста детета. Самоконтрола се развија током година, а неке од највећих промена се дешавају између 3. и 7. године.

Постоји и много индивидуалних варијација. Нека деца имају више проблема са саморегулацијом и пате због тога.

Како да негујемо самодисциплину код деце?

Неки људи ће вам рећи да не можемо — да је „све у генима“. Али наука не подржава ову тврдњу.

Можемо да имамо велики утицај на понашање наше деце. 

11 савета за подучавање самоконтроле

1. Помозите деци да избегну искушење: ван видокруга, ван ума

Познато је да одрасли који добро функционишу губе снагу воље када виде крофну. Дакле, један од најважнијих алата за одржавање самоконтроле је промена окружења. Чувајте искушења скривена!

За малу децу, ово може значити одлагање играчке која ће вероватно изазвати сукоб током састанка; или избегавање пролаза са слаткишима у продавници док заједно купујете.

За старију децу, то може значити држање електронских уређаја ван  простора у којима деца раде домаће задатке. Али са старијом децом можете ићи даље: научите их како да сами препознају искушења и предузму неопходне мере да их елиминишу.

Деца која се држе подаље од невоља  су боља у предвиђању и избегавању ситуација које изазивају импулсивно понашање.

 

2. Створите окружење у којем се самоконтрола доследно награђује

Можда сте чули за чувени „тест манчмелоу-а“.

Предшколци су имали избор између једења једне посластице сада или две посластице касније, а деца која су показала највећу способност чекања имала су у наредним годинама боље исходе. Имала су боља постигнућа на тестовима у школи, са вероватноћом да ће завршити факултет и мањом могућношћу да ће развити проблеме са злоупотребом супстанци.

Колико одлагање задовољства зависи од очекивања детета? Ако вас је искуство научило да одрасли не испуњавају своја обећања или да институције не спроводе праведну расподелу награда, зашто бисте стрпљиво чекали хипотетичку награду? Потребно је само неколико разочарања да поткопају спремност деце да одложе задовољство. Накнадне студије потврђују да наша спремност да чекамо зависи од тога како одмеримо ризике и користи. Одрасли се одлучују за тренутно задовољство када имају разлога да не верују особи која обећава да ће уручити будућу награду.

Чак су и двогодишњаци одолели искушењу колачића – када су награде за чекање биле довољно високе.

 3. Подржите малу децу правовременим подсетницима

Тешко је држати се програма ако се не сећате правила, а мала деца имају више проблема да држе наша упутства на уму. Лако се ометају. Зато је корисно подсетити малу децу на наша очекивања.

У недавним експериментима од трогодишњака је затражено да обаве једноставан задатак који захтева контролу импулса: "Отворите кутију да бисте добили награду, али након што сте добили тачан сигнал. Ако видите плави квадрат, то значи само напред. Црвени троугао значи да не дирате кутију."

Који је најбољи начин да подучавате децу таком задатку? Истраживачи су тестирали два различита приступа и открили да је један очигледно супериорнији. Када би одрасла особа подсетила децу на правила непосредно пре сваког задатка, деца су боље инхибирала своје импулсе. Насупрот томе, давање деци неколико секунди да се зауставе и размисле - без икаквог подсећања - није имало такав ефекат.

 4. Играјте игрице које помажу предшколцима да вежбају самоконтролу

Сваки пут када тражимо од деце да се играју по правилима, подстичемо их да развију самоконтролу. Али неке игре су изазовније од других. На пример, узмите традиционалну игру „Црвено светло, зелено светло“. Када дете чује речи "Зелено светло!" он треба да иде напред. Када чује "Црвено светло!" мора да се заустави. У овој класичној форми, игра се бави наведеним упутствима. Али са обртом, постаје теже: Након што се деца прилагоде правилима, промените их. Направите "црвено светло!" знак да крене и „Зелено светло!“ знак за заустављање. Сада игра тестира способност детета да се супротстави навици. Мора да инхибира своје импулсе, практикујући оно што психолози називају „саморегулацијом“.

Ове игре су дизајниране да појачају инхибицију, когнитивну флексибилност и радну меморију:

1. Игра замрзавања. Деца плешу када музика свира и замрзавају се када престане. Плешите брзо за песме брзог темпа, полако за песме спорог темпа. А онда обрните знакове: Брза музика = спори плес. Спора музика = брз плес.

2. Замрзавање у складу са бојама. У овој варијанти игре замрзавања, деца не престају само да плешу када музика престане. Прво пронађу обојену простирку и стану на њу. Затим, пре него што се замрзну, изводе посебан плесни корак. На поду је неколико простирки различитих боја, а свака боја је повезана са различитим плесним кораком.

3. Дириговање оркестром. Деца свирају музичке инструменте (као што су ксилофони и звона) кад год одрасла особа маше палицом, повећавајући њихов темпо када се палица креће брзо и смањујући темпо када се палица успорава. Тада важе супротна правила (нпр. деца свирају брже када се палица креће споро).

4. Бубњеви. Васпитачица каже деци да реагују на различите сигнале бубња специфичним покретима тела. На пример, деца могу да скакућу када чују брзе ударце бубња и да пузе када чују споре ударце бубња. Након неког времена, од деце се тражи да преокрену сигнале.

5. Игра "Симон каже". Игра три или више играча, од којих један преузима улогу Симона. "Симон" даје упутства другим играчима што треба да раде, нпр., скочи, исплази језик..., али на начин да наредби претходи реченица "Симон каже", нпр. "Симон каже - скочи, исплази језик..." Ако играчи изврше наредбу без "да је Симон то рекао", испадају из игре. Игра се наставља с промењеним смерницама, па играчи треба да ураде супротно од онога што "Симон каже". Да би успешно играла ову игру, деца треба да буду прилично сконцентрисана, а притом уче да слушају и извршавају наредбу која је праву.

6. Музичка столица. Игра се уз музику. Потребна вам је коцкица и папирић с написаним задацима по бројевима. Музика свира, а деца плешу или шетају око столица које су поређане у круг са наслоном према средини круга. Столица има за једну мање од броја учесника у игри. Кад музика престане да свира, деца брзо седну на столице, а оно дете које је остало без столица баца коцкицу. На који број се коцкица окренула, с папирића се чита који задатак треба да изврши.

На папирићу се нпр. могу написати задаци:

- трчи 3 пута око столица са десном руком на носу

- провуци се 1 испод стола

- скочи 5 пута са рукама на раменима

- чучни 4 пута са рукама на глави

- скочи на десној нози 3 пута, а на левој 4 пута

- прескочи 6 пута преко конопца

Деца су играла ове игре два пута недељно, сесије од по тридесет минута, а након осам недеља, истраживачи су поново проценили способности саморегулације деце.

Да ли такве игре помажу?

Деца која су започела програм са натпросечном самоконтролом нису показала побољшања, али прича је била другачија за децу која су имала проблем са самоконтролом.

Предшколци који су почели са ниским резултатима саморегулације (испод 50. перцентила) постали су бољи.

 

5. Дајте деци одмор

 Деца имају користи када им дозволимо паузе - паузе у праћењу упутстава и напорном раду.

Зашто? Студије показују да људи не одржавају исти ниво самоконтроле током времена. Ако им дате два, захтевна задатка да заврше — један одмах за другим — људи обично показују мање самоконтроле током другог задатка. За то постоје најмање два могућа разлога. Један популаран каже да се самоконтрола троши током дана. Буквално нам недостаје енергије да наставимо даље. Други извештава да је наш мозак дизајниран да тражи неку врсту равнотеже између напорног рада и тражења лаких награда.

Особа која се држи једне те исте радне рутине и никада не прави паузу, склона је да пропусти важне промене у окружењу. Одвајајући време за игру и истраживање, повећавамо шансе за откривање нових могућности.

 Који год приказ је тачан, резултат је исти: ако тражите од детета да пређе право са једног тешког задатка на други, самоконтрола ће вероватно патити.

Одмор деци може помоћи да се поново напуне, а такође је и добар начин за учење. Студије сугеришу да деца уче брже када су часови краћи и раздвојени неким паузама.

6. Претворите задатке „мора да урадим“ у задатке „желим“.

Дете који не жели да сарађује у групи може да изгледа као постер за лошу саморегулацију. Али дајте му његов омиљени сет Лего коцкица или омиљену играчку и оно ће бити усредсређено и упорно. Не недостаје му самоконтрола. Недостаје му мотивација. Оно треба да нађе уживање у стварима које од њега тражимо, и ту му је потребна наша помоћ.

Паметни одрасли знају како дете да се охрабре за задатак – како да пронађу начине да се лично заинтересују или да комбинују посао са мало задовољства. Они такође знају да приступ задатку као да је то гадан посао увек погоршава ствари, чак и ако  то, у ствари, није гадан посао.

 Али деца све ово тешко могу да схвате, посебно ако одрасли сами моделирају погрешан став.

Претварање кућног посла у игру захтева време и енергију. Откривање правих мамаца да би се деца заинтересовала може захтевати много стрпљења, посматрања и флексибилности. Али као што многи успешни васпитачи и терапеути знају, то је инвестиција која се исплати.

И то може бити кључ за превазилажење „замора самоконтроле“. Много је лакше проћи кроз гомилу задатака када сте научили да вам бар део од њих прија.

 7. Усадите прави начин размишљања за суочавање са изазовима и учење из неуспеха

Многи људи мисле о интелигенцији и таленту као о „даровима“ које наслеђујемо и које не можемо побољшати. Када ти људи не успеју, осећају се беспомоћно и одустају.

Насупрот томе, људи који верују да труд обликује интелигенцију и таленат су отпорнији. отварају им се нови прозори. Већа је вероватноћа да ће прихватити изазове и научити из својих грешака.

Можемо помоћи деци да развију ову врсту отпорности и одлучности тако што ћемо бити пажљиви са нашим повратним информацијама.

Експерименти показују да хваљење деце за опште особине („Тако си паметан!“) тера их да усвоје погрешан начин размишљања. Као и општа критика („Разочаран сам у тебе“).

Оно што боље функционише је похвала за труд и повратне информације које подстичу децу да испробају различите стратегије („Можете ли да смислите други начин да то урадите?“)

 

8. Будите „тренер емоција“.

Одрасли на различите начине реагују на негативне емоције детета.

Неки са презиром („То није разлог за тугу.“).

Други не одобравају („Престани да плачеш!“)

Ови приступи нису од помоћи, јер не уче децу како да се регулишу.

Насупрот томе, деца имају користи када родитељи разговарају о дететовим осећањима, покажу емпатију и разговарају о конструктивним начинима како  да се са тим осећањима носе. Истраживачи то зову „тренинг емоција“, и то је повезано са бољим исходима деце. 

9. Охрабрите децу да вежбају планирање

Планирање је важна компонента самодисциплине. Већа је вероватноћа да ће људи успети када размисле о препрекама са којима се суочавају и смисле конкретне кораке о томе када, где и како ће предузети акцију.

Можемо ли научити децу да планирају? Свакодневно искуство сугерише да је пракса од помоћи. Само подсећање људи да планирају унапред може побољшати њихов учинак на одређеним задацима сличним загонетки. Неке игре награђују играче за планирање унапред, а ове игре могу научити лекције које ће деца применити у другим ситуацијама. Шахисти показују боље вештине планирања јер проводе више времена планирајући своје потезе. Да ли шах учи децу да планирају унапред? Можда.

Деца могу имати користи од „разговора са собом“.

Да ли сте икада решили проблем разговором са собом? Истраживања сугеришу да наша способност планирања делимично зависи од наших вербалних способности. У једном експерименту, истраживачи су замолили децу да раде на задатку Лондонске куле без „размишљања наглас“. Наметнута тишина је повредила њихов учинак, највероватније зато што је ометала њихову способност да креирају и прате план.

Лондонска кула је тест намењен процени способности планирања/решавања проблема. Тестовни материјал се састоји од ДВЕ ИДЕНТИЧНЕ ДВЕНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ (по три стубића различите дужине и три куглице различитих боја), од којих једну користи испитивач а другу испитаник. На конструкцији коју користи испитивач, у почетној позицији, која је за сваки задатак иста, три куглице су нанизане на стубиће у одређеној конфигурацији. Од испитаника се тражи да дати распоред куглица на својој конструкцији размести на начин који одговара циљном, задатом распореду куглица на испитивачевој контрукцији, са што мање померања и поштујући правила. При померању треба да се поштују два правила, од којих прво налаже да се при једном потезу може померити само једна куглица, а друго да се на стубић не може низати више куглица него што његова дужина дозвољава.

Тест се састоји од 15 задатака, распоређених у 5 нивоа (по 3 задатка за сваки ниво). Бележи се број тачних одговора, број сувишних потеза, број кршења правила, иницијално време (време до започињања првог потеза) и време решавања (извођења самог задатка). Оцењује се достигнути ниво, при чему је максималан број поена 5 (по 1 поен за сваки ниво).

Друга студија је показала да су предшколци који су користили речи за описивање времена (попут „ускоро” или „касније”) били бољи у одлагању задовољства. Можда би могли боље да објасне себи предности чекања веће награде.

10. Испитајте начин на који се носите са недоличним понашањем.

Многи истраживачи сумњају да стилови родитељства утичу на развој самоконтроле.

На пример, студија америчких предшколаца открила је да је већа вероватноћа да деца показују лоше вештине саморегулације ако су имали родитеље који су се сложили са изјавама као што су

 „Игноришем лоше понашање свог детета,“ и

„Препустим се свом детету када он/она изазове комешање око нечега.”

Друга истраживања сугеришу да пермисивно родитељство ставља децу у већи ризик од друштвене агресије. Има смисла. Како да развијете самоограничење ако вас нико никада не замоли да то практикујете?

 Али изгледа да родитељи такође могу отићи предалеко у другом правцу.

 У предшколској студији, деца чији су родитељима  заузели приступ „послушај ме без питања“ нису се тако лоше понашала као деца пермисивних родитеља. Али и даље су им недостајале вештине саморегулације.

Друга истраживања сугеришу да физичко кажњавање – које се користи као рутински метод контроле – може ометати развој саморегулације. Такође то може да подстиче децу да говоре лажи.

 

11. Запамтите да је деци потребна аутономија.

Широм света, деца доживљавају слична осећања према ауторитету одраслих. Спремни су да сарађују са неким нашим правилима и захтевима. Али постоје границе.

Већа је вероватноћа да ће се деца побунити када виде да се мешамо у њихов лични посао (попут тога да им кажемо шта да обуку или инсистирање на томе да се баве одређеном рекреативном активношћу).

Одрасли могу да се понашају заповеднички, али ако деца мисле да претерујемо, закључиће да је наша власт нелегитимна. Они би могли одговорити отвореним пркосом. У сваком случају, њихова несараљивост не значи да им недостаје самоконтрола.

Деца доносе промишљену пресуду: верују да имају право на отпор.

Ако разговарате са  дететом и размотрите његову перспективу, можда ћете пронаћи начине да прилагодите своје захтеве и инспиришете га за бољу сарадњу.

РЕЧ САМО ЗА РОДИТЕЉЕ:

Вештинама саморегулације приступамо на исти начин на који приступамо другим академским или друштвеним вештинама: изолујте ту вештину и обезбедите праксу. Када о томе размишљате као о вештини коју треба научити а не само као о  лошем понашању – то мења тон и садржај повратних информација које дајете деци.

Кључ за учење вештина саморегулације, није избегавање ситуација са којима је деци тешко да се изборе, већ обучавање деце кроз њих и пружање оквира подршке. Клиничари то називају „скелама“ понашања које желите да охрабрујете - све док деца не буду могла сама да се носе са изазовима.Родитељи се често обесхрабрују када ствари не иду добро када први пут покушају да развијају вештине. Кључни су доследност и почетак на нивоу који је прикладан за дете. Уместо да одустанете, покушајте да поједноставите активност тако да буде изводљивија и полако дајте својој деци све више и више независности да се њима баве.
Разбијање ланца на мале кораке даје могућност да се изграде вештине саморегулације корацима којима се може управљати.
Помозите деци да постану саморефлексивна. Када родитељи мирно приступе импулсивном, неприкладном понашању, деца могу да науче да бирају боље начине као реакцију на одређену ситуацију. 

Повратне информације које су деци потребне су неемотивне и без осуђивања: шта је кренуло по злу, зашто и како то могу да поправе следећи пут. Када су деца део окружења које је рефлексивно и аналитичко, за разлику од емотивног и брзог могу да науче да доносе боље изборе. Успоравање омогућава деци да постану промишљенија, рефлексивнија и самосвеснија а то је такође корисно и добро и за вас.
За крај: ништа не може да замени рад родитеља, породично окружење је најважнији део.

  

 

5 корака за иницирање и узвраћање - изградња мозга детета

 

Како да „иницирам и узвратим“?

 

Односи између детета и одраслих који су осетљиви и пажљиви—са пуно интеракција напред-назад—изграђују јаку основу у мозгу детета за све будуће учење и развој. Ово се зове „сервирај и врати“, а за игру је потребно двоје! Пратите ових 5 корака да бисте вежбали иницирање и узвраћање се са својим дететом.

 

1. Обратите пажњу на иницирање и поделите фокус пажње детета

Да ли дете нешто гледа или показује? Прави звук или израз лица? Помера руку и ногу? То је иницирање. Кључно је обратити пажњу на шта је дете фокусирано. Не можете да проведете све своје време радећи ово,  тражите мале прилике током дана — на пример, док их облачите или чекате у реду у продавници.

 

ЗАШТО? Уочавањем иницирања, научићете много о дечјим способностима, интересовањима и потребама. Охрабрићете их да истражују и ојачаћете међусобну везу.

 

2. Узвратите иницирање подршком и охрабрењем

Деци можете понудити утеху загрљајем и нежним речима, помоћи им, играти се са њима или им одати признање. Можете да направите звук или израз лица - као да кажете: „Видим!“ или се осмехујући и климајући главом да би детету дало до знања да примећујете исту ствар. Или можете подићи предмет на који дете показује и приближити га.

 

ЗАШТО? Подршка и подстицање награђује дечја интересовања и радозналост. Не добијање узвраћања заправо може бити стресно за дете. Када вратите иницирање, деца знају да се њихове мисли и осећања чују и разумеју.

 

3. Дајте му име!

Када узвратите иницирање тако што ћете назвати оно што дете види, ради или осећа, стварате важне језичке везе у његовом мозгу, чак и пре него што дете може да говори или разуме ваше речи. Можете именовати било шта — особу, ствар, акцију, осећање или комбинацију. Ако дете покаже на своја стопала, можете и показати на њих и рећи: „Да, то су твоја стопала!“

 

ЗАШТО? Када именујете на шта су деца фокусирана, помажете им да разумеју свет око себе и знају шта да очекују. Именовање такође даје деци речи које могу да користе и даје им до знања да вам је стало.

 

4. Смењујте се...и чекајте. Наставите да се интеракција одвија напред-назад.

Сваки пут када узвратите иницирање, дајте детету прилику да одговори. Смењивање може да буде брзо (од детета до вас и назад) или да траје много пута.

 

Чекање је кључно. Деци је потребно време да формирају своје одговоре, посебно када уче толико ствари одједном. Чекање помаже у одржавању скретања.

 

ЗАШТО? Смењивање помаже деци да науче самоконтролу и како да се слажу са другима. Чекањем дајете деци времена да развију сопствене идеје и изграде своје самопоуздање и независност. Чекање вам такође помаже да разумете њихове потребе.

 

5. Вежбајте када је крај  и почетак

 

Деца сигнализирају када су готови или су спремни да пређу на нову активност. Можда пусте играчку, узму нову или се окрену да погледају нешто друго. Или могу да оду, почну да се буне или кажу: „Готово!“ Када делите фокус детета, приметићете када је спремно да заврши активност и започне нешто ново.

 

ЗАШТО? Када нађете тренутке у којима деца могу да преузму вођство, подржите их у истраживању њиховог света — и омогућите више интеракција за служење и враћање.

 

Интеракције иницирања и узвраћања чине свакодневне тренутке забавним и мењајући природу и окружење. Проводећи мале тренутке током дана за иницирање и узвраћање, градите основу за доживотно учење, понашање и здравље деце и њихове вештине за суочавање са животним изазовима.

https://developingchild.harvard.edu/

15 дивних чињеница о томе како бебе уче

 

Првих неколико година у бебином животу  је све на свету ново. Учење је процес од 24 сата дневно. Бебе морају да схвате како да померају своја тела, како да манипулишу предметима, како да разумеју и користе језик и још много тога. То је је веома напоран процес. 

Ево 15 ствари које можда не знате о томе шта се дешава у мозгу бебе која учи:

1. ПОЧИЊУ ДА УЧЕ У МАТЕРИЦИ. 

Делови бебиног мозга који обрађују звук почињу да раде током трећег тромесечја трудноће и беба може да памти шта чула у материци и након рођења. На пример, једна студија је открила да шведска беба узраста само 30 сати може да разликује шведске самогласнике од непознатих самогласника страних језика. Други је открио да када будуће мајке слушају звучни запис са измишљеном речју, бебе препознају ту реч и њене варијанте након рођења. 

2. ПОЧИЊУ ДА ОБРАЂУЈУ ЈЕЗИК КАО ОДРАСЛИ  ДВА ДАНА НАКОН РОЂЕЊА. 

Са само неколико дана, бебе користе вештине обраде језика сличне онима које користе одрасли. Људи јасније памте почетне и завршне слогове речи и пажљивије слушају те семантичке крајеве, јер често садрже ствари као што су глаголска времена и информације о томе да ли је именица у множини или у једнини. Студија из 2015. открива да много пре него што могу да причају – само  два дана након рођења – бебе већ користе овај трик и могу да разликују чак и када постоји пауза од 25 милисекунди између слогова или мали дисконтинуитет у звуку који може указивати на другу реч или две одвојене речи. 

3. ПОКРЕТАЊЕ УСТА ИМ ПОМАЖЕ ДА СЛУШАЈУ.

 Одојчад треба да помера језик да би разликовала звукове, показало је истраживање на шестомесечним бебама. Психолози и аудиолози су открили да када цуцла спречава бебе да померају језик, оне нису биле у стању да разликују два нова звука „д“.  

 4. ИМИТАЦИЈА ЈЕ КЉУЧНА.

Када бебе гледају како одрасла особа користи одређени део тела, њихов мозак светли у областима које одговарају том одређеном покрету. Студија на 14-месечним бебама открила је да гледање одрасле особе која додирује играчку руком или ногом активира исте регионе у мозгу беба повезаних са померањем руке или стопала. Ова неуронска емпатија може помоћи бебама да науче да имитирају одрасле и да саме праве исте покрете. 

5. ДОДИР ИМ ПОМАЖЕ ДА РАЗУМЕЈУ РЕЧИ.

Бебе повезују додира и звук који чују у истовремено. Сваки пут када су експериментатори изговорили бесмислену реч „добита“, додирнули су бебино колено. Једном су бебу додирнули лакат на звук друге бесмислице, „лепога“. У следећој студији језика, бебе су извукле реч „добита“ из низа речи, сугеришући да им је доследан додир помогао да науче реч. 

6. СОЦИЈАЛНЕ ВЕШТИНЕ ИМ ПОМАЖУ ДА СТЕКУ НОВЕ ЈЕЗИКЕ.

Неколико студија је открило да је друштвена интеракција кључна за рано усвајање језика код беба. Једна студија о 10-месечним бебама које су похађале подучавање шпанског језика открила је да када су бебе пажљивије пратиле своју учитељицу и играчке које је она држала, имале су појачан одговор у мозгу. Другим речима, њихова друштвена интеракција је повећала њихову способност да апсорбују лекцију. Претходна истраживања су показала да бебе боље уче кроз интеракцију са људима него кроз видео или аудио снимке. 

7. ОНИ УЧЕ МУЗИКУ ВЕОМА РАНО.

Пре него што дете научи да разуме језик, говор звучи  као музика — понавља се  ритмично. Иако музика и језик могу бити когнитивно и неуронски различити код одраслих сматра се да је за децу језик подскуп музике.Дететово разумевање музике тече  паралелно са његовим почетним усвајањем језика и заслужује централно место у разумевању људског развоја.

8. МУЗИКА ИМ ПОМАЖЕ ДА КОМУНИЦИРАЈУ

Студија из 2012. на једногодишњој новорођенчади открила је да интерактивни часови музике воде ка бољој комуникацији. Бебе су научиле да свирају удараљке и певају песме са родитељима на часовима ране музике. У поређењу са контролном групом, ова деца су показала већу осетљивост на музичке структуре и тонове и бољи развој раних комуникационих вештина као што су махање за поздрав или показивање на предмет који желе. 

9. СМЕХ ПОМАЖЕ.

Бебе развијају смисао за хумор око 18 месеци. Једно недавно истраживање показало је да смех може помоћи деци да науче нове задатке. У њему су 53 бебе научене да уз помоћ грабуља од картона извуку патку играчку. Бебе које су се смејале као одговор на демонстрацију истраживача биле су много боље у извршавању задатка од контролне групе. Скоро 95 процената деце која су се смејала успешно је преврнула патку. 

10. ИЗНЕНАЂЕЊЕ ЈЕ КЉУЧНО.

Бебе најбоље уче када су изненађене, показало је недавно истраживање . Када се неки предмет понашао на необичан начин — попут лопте која изгледа да пролази кроз зид — 11-месечне бебе су му обраћале више пажње и одлучиле да га више истражују. Руковале су лоптом и покушале да тестирају њену чврстину, учећи више о свету у том процесу. Када се лопта понашала на предвидљив начин, нису се фокусирали на њу нити покушавале да науче више. 

11. ЊИХОВ МОЗАК ЈЕ ОБЛИКОВАН ОЧЕКИВАЊЕМ. 

Веома рано у животу, бебе уче да праве предвиђања на основу свог претходног искуства. Студија на бебама од 5 до 7 месеци открила је да део мозга који реагује на визуелне стимулусе такође реагује само на очекивање да нешто види. Истраживачи су показали групи беба узорак слика и звукова — трубе или звечке праћене црвеним смајлићем. Када су престале да приказују слику, али су пуштале звукове, бебе су и даље показивале активност у областима визуелног одговора свог мозга. 

12. ДРЕМАЊЕ ЈЕ КЉУЧНО.

Да бебе не проводе толико времена спавајући, вероватно се не би сећале шта су научиле. Бебе стално уче током своје прве године, а такође стално дремају - ретко су будне дуже од четири сата у низу. У експерименту у којем су истраживачи учили бебе како да скину рукавице лутке и пронађу скривено звоно, бебе које су дремале одмах након демонстрације боље су се сећале демонстрације. Ово је повезано са истраживањем које открива да и одрасли консолидују сећања док спавају. 

13. ОНЕ МОГУ ДА УЧЕ ОД ЖИВОТИЊА.

Мислите да ваша беба само вас слуша? Размисли поново. Бебе такође могу да уче из вокализације лемура, показало је истраживање из 2013 . У њему су бебе од 3 месеца гледале слике диносауруса док се у позадини пуштала нека врста звука - људски говор и врискови лемура . Експеримент је открио да бебе боље уче категорије диносауруса када се људски говор игра. Насумични звук — није помогао бебама да уче. Врискови лемура, међутим, јесу, сугеришући да чак и ако бебе не разумеју језик, вокализација може да стимулише њихов процес учења. 

14. БЕБЕ МОГУ ДА НАУЧЕ ДА УЖИВАЈУ У ОДРЕЂЕНИМ УКУСИМА И МИРИСИМА ПРЕ НЕГО ШТО СЕ РОДЕ.

Чула беба почињу да раде пре него што се роде и могу да науче да уживају у одређеним укусима и мирисима у материци. Једно истраживање је показало да су бебе чије су мајке пиле сок од шаргарепе три недеље узастопно током последњег тромесечја трудноће више уживале у укусу шаргарепе када им је мајка увела чврсту храну у поређењу са бебама које нису биле изложене соку од шаргарепе у материци и током лактације. Друга студија је открила да су новорођенчад чије су мајке конзумирале анис (биљку сличног укусу као и сладић) током трудноће, показивала склоност према мирису одмах након рођења и када су имала четири дана. Бебе у контролној групи су показале јасну аверзију или никакав одговор на мирис. 

15. АЛИ ПОСТОЈЕ ОГРАНИЧЕЊА ШТА МОГУ ДА НАУЧЕ.

Иако су способности беба да апсорбују нове информације невероватне, постоје и ограничења. Неке образовне компаније рекламирају способност да се описме чак и тромесечно дете , али студија о бебама и њиховим родитељима из 2014. показала је да ДВД-ови и други медијски алати намењени бебама млађим од 18 месеци нису били ефикасни у успостављању способности читања . Они су само учинили то да се родитељи осећају као да њихово дете учи. 

Mediji i mladi umovi

Preporuke za korišćenje ekrana  roditeljima  dece

predškolskog uzrasta

Izbegavajte upotrebu digitalnih medija (osim video ćaskanja) kod dece mlađe od 18 do 24 meseca.

Za decu od 18 do 24 meseci, ako želite da uvedete digitalne medije, odaberite one koji su visokokvalitetno programirani i koristite medije zajedno sa svojim detetom. Izbegavajte samostalnu upotrebu medija u ovom uzrastu.

Ne osećajte pritisak da ćete zakasniti sa uvođenjem tehnologije; interfejsi su toliko intuitivni da će ih deca brzo shvatiti kada počnu da ih koriste kod kuće ili u školi.

Za decu od 2 do 5 godina, ograničite upotrebu ekrana na 1 sat dnevno visokokvalitetnih programa, razgovarajte sa svojom decom, pomozite deci da razumeju ono što vide i pomozite im da nauče ono što uče o svetu oko sebe.

Izbegavajte ubrzane programe (mala deca ih takođe ne razumeju), aplikacije sa puno ometajućeg sadržaja i bilo koji nasilni sadržaj.

Isključite televizore i druge uređaje kada ih ne koristite.

Izbegavajte korišćenje medija kao jedini način da smirite svoje dete. Iako povremeno postoje okolnosti (npr. medicinske procedure, letovi avionom) kada su mediji korisni kao umirujuća strategija, postoji zabrinutost da bi upotreba medija kao strategije smirivanja mogla dovesti do problema s postavljanjem ograničenja ili nemogućnosti da deca  razviju vlastitu regulaciju  emocija Zatražite pomoć od svog pedijatra ako je potrebno.

Pratite medijski sadržaj za decu i aplikacije koje se koriste ili preuzimaju. Testirajte aplikacije pre nego što ih dete upotrebi, igrajte se zajedno i pitajte dete šta misli o aplikaciji.

Neka spaaća soba, trpezarija ,vreme za zajedničku igru roditelja i deteta budu bez korišćenja ekrana. U to vreme roditelji mogu postaviti opciju „ne uznemiravaj“ na svojim telefonima.

Nema ekrana 1 sat pre spavanja i uklonite uređaje iz spavaćih soba pre spavanja.

Konsultujte Plan upotrebe porodičnih medija Američke akademije za pedijatriju, dostupan na: https://www.healthychildren.org/English/media/Pages/default.aspx