15 дивних чињеница о томе како бебе уче

 

Првих неколико година у бебином животу  је све на свету ново. Учење је процес од 24 сата дневно. Бебе морају да схвате како да померају своја тела, како да манипулишу предметима, како да разумеју и користе језик и још много тога. То је је веома напоран процес. 

Ево 15 ствари које можда не знате о томе шта се дешава у мозгу бебе која учи:

1. ПОЧИЊУ ДА УЧЕ У МАТЕРИЦИ. 

Делови бебиног мозга који обрађују звук почињу да раде током трећег тромесечја трудноће и беба може да памти шта чула у материци и након рођења. На пример, једна студија је открила да шведска беба узраста само 30 сати може да разликује шведске самогласнике од непознатих самогласника страних језика. Други је открио да када будуће мајке слушају звучни запис са измишљеном речју, бебе препознају ту реч и њене варијанте након рођења. 

2. ПОЧИЊУ ДА ОБРАЂУЈУ ЈЕЗИК КАО ОДРАСЛИ  ДВА ДАНА НАКОН РОЂЕЊА. 

Са само неколико дана, бебе користе вештине обраде језика сличне онима које користе одрасли. Људи јасније памте почетне и завршне слогове речи и пажљивије слушају те семантичке крајеве, јер често садрже ствари као што су глаголска времена и информације о томе да ли је именица у множини или у једнини. Студија из 2015. открива да много пре него што могу да причају – само  два дана након рођења – бебе већ користе овај трик и могу да разликују чак и када постоји пауза од 25 милисекунди између слогова или мали дисконтинуитет у звуку који може указивати на другу реч или две одвојене речи. 

3. ПОКРЕТАЊЕ УСТА ИМ ПОМАЖЕ ДА СЛУШАЈУ.

 Одојчад треба да помера језик да би разликовала звукове, показало је истраживање на шестомесечним бебама. Психолози и аудиолози су открили да када цуцла спречава бебе да померају језик, оне нису биле у стању да разликују два нова звука „д“.  

 4. ИМИТАЦИЈА ЈЕ КЉУЧНА.

Када бебе гледају како одрасла особа користи одређени део тела, њихов мозак светли у областима које одговарају том одређеном покрету. Студија на 14-месечним бебама открила је да гледање одрасле особе која додирује играчку руком или ногом активира исте регионе у мозгу беба повезаних са померањем руке или стопала. Ова неуронска емпатија може помоћи бебама да науче да имитирају одрасле и да саме праве исте покрете. 

5. ДОДИР ИМ ПОМАЖЕ ДА РАЗУМЕЈУ РЕЧИ.

Бебе повезују додира и звук који чују у истовремено. Сваки пут када су експериментатори изговорили бесмислену реч „добита“, додирнули су бебино колено. Једном су бебу додирнули лакат на звук друге бесмислице, „лепога“. У следећој студији језика, бебе су извукле реч „добита“ из низа речи, сугеришући да им је доследан додир помогао да науче реч. 

6. СОЦИЈАЛНЕ ВЕШТИНЕ ИМ ПОМАЖУ ДА СТЕКУ НОВЕ ЈЕЗИКЕ.

Неколико студија је открило да је друштвена интеракција кључна за рано усвајање језика код беба. Једна студија о 10-месечним бебама које су похађале подучавање шпанског језика открила је да када су бебе пажљивије пратиле своју учитељицу и играчке које је она држала, имале су појачан одговор у мозгу. Другим речима, њихова друштвена интеракција је повећала њихову способност да апсорбују лекцију. Претходна истраживања су показала да бебе боље уче кроз интеракцију са људима него кроз видео или аудио снимке. 

7. ОНИ УЧЕ МУЗИКУ ВЕОМА РАНО.

Пре него што дете научи да разуме језик, говор звучи  као музика — понавља се  ритмично. Иако музика и језик могу бити когнитивно и неуронски различити код одраслих сматра се да је за децу језик подскуп музике.Дететово разумевање музике тече  паралелно са његовим почетним усвајањем језика и заслужује централно место у разумевању људског развоја.

8. МУЗИКА ИМ ПОМАЖЕ ДА КОМУНИЦИРАЈУ

Студија из 2012. на једногодишњој новорођенчади открила је да интерактивни часови музике воде ка бољој комуникацији. Бебе су научиле да свирају удараљке и певају песме са родитељима на часовима ране музике. У поређењу са контролном групом, ова деца су показала већу осетљивост на музичке структуре и тонове и бољи развој раних комуникационих вештина као што су махање за поздрав или показивање на предмет који желе. 

9. СМЕХ ПОМАЖЕ.

Бебе развијају смисао за хумор око 18 месеци. Једно недавно истраживање показало је да смех може помоћи деци да науче нове задатке. У њему су 53 бебе научене да уз помоћ грабуља од картона извуку патку играчку. Бебе које су се смејале као одговор на демонстрацију истраживача биле су много боље у извршавању задатка од контролне групе. Скоро 95 процената деце која су се смејала успешно је преврнула патку. 

10. ИЗНЕНАЂЕЊЕ ЈЕ КЉУЧНО.

Бебе најбоље уче када су изненађене, показало је недавно истраживање . Када се неки предмет понашао на необичан начин — попут лопте која изгледа да пролази кроз зид — 11-месечне бебе су му обраћале више пажње и одлучиле да га више истражују. Руковале су лоптом и покушале да тестирају њену чврстину, учећи више о свету у том процесу. Када се лопта понашала на предвидљив начин, нису се фокусирали на њу нити покушавале да науче више. 

11. ЊИХОВ МОЗАК ЈЕ ОБЛИКОВАН ОЧЕКИВАЊЕМ. 

Веома рано у животу, бебе уче да праве предвиђања на основу свог претходног искуства. Студија на бебама од 5 до 7 месеци открила је да део мозга који реагује на визуелне стимулусе такође реагује само на очекивање да нешто види. Истраживачи су показали групи беба узорак слика и звукова — трубе или звечке праћене црвеним смајлићем. Када су престале да приказују слику, али су пуштале звукове, бебе су и даље показивале активност у областима визуелног одговора свог мозга. 

12. ДРЕМАЊЕ ЈЕ КЉУЧНО.

Да бебе не проводе толико времена спавајући, вероватно се не би сећале шта су научиле. Бебе стално уче током своје прве године, а такође стално дремају - ретко су будне дуже од четири сата у низу. У експерименту у којем су истраживачи учили бебе како да скину рукавице лутке и пронађу скривено звоно, бебе које су дремале одмах након демонстрације боље су се сећале демонстрације. Ово је повезано са истраживањем које открива да и одрасли консолидују сећања док спавају. 

13. ОНЕ МОГУ ДА УЧЕ ОД ЖИВОТИЊА.

Мислите да ваша беба само вас слуша? Размисли поново. Бебе такође могу да уче из вокализације лемура, показало је истраживање из 2013 . У њему су бебе од 3 месеца гледале слике диносауруса док се у позадини пуштала нека врста звука - људски говор и врискови лемура . Експеримент је открио да бебе боље уче категорије диносауруса када се људски говор игра. Насумични звук — није помогао бебама да уче. Врискови лемура, међутим, јесу, сугеришући да чак и ако бебе не разумеју језик, вокализација може да стимулише њихов процес учења. 

14. БЕБЕ МОГУ ДА НАУЧЕ ДА УЖИВАЈУ У ОДРЕЂЕНИМ УКУСИМА И МИРИСИМА ПРЕ НЕГО ШТО СЕ РОДЕ.

Чула беба почињу да раде пре него што се роде и могу да науче да уживају у одређеним укусима и мирисима у материци. Једно истраживање је показало да су бебе чије су мајке пиле сок од шаргарепе три недеље узастопно током последњег тромесечја трудноће више уживале у укусу шаргарепе када им је мајка увела чврсту храну у поређењу са бебама које нису биле изложене соку од шаргарепе у материци и током лактације. Друга студија је открила да су новорођенчад чије су мајке конзумирале анис (биљку сличног укусу као и сладић) током трудноће, показивала склоност према мирису одмах након рођења и када су имала четири дана. Бебе у контролној групи су показале јасну аверзију или никакав одговор на мирис. 

15. АЛИ ПОСТОЈЕ ОГРАНИЧЕЊА ШТА МОГУ ДА НАУЧЕ.

Иако су способности беба да апсорбују нове информације невероватне, постоје и ограничења. Неке образовне компаније рекламирају способност да се описме чак и тромесечно дете , али студија о бебама и њиховим родитељима из 2014. показала је да ДВД-ови и други медијски алати намењени бебама млађим од 18 месеци нису били ефикасни у успостављању способности читања . Они су само учинили то да се родитељи осећају као да њихово дете учи.