ВЕЖБЕ ЗА РАЗВОЈ ГЕСТОВА, ИМИТАЦИЈЕ, ФАЦИЈАЛНЕ ЕКСПРЕСИЈЕ И ЗАЈЕДНИЧКЕ ПАЖЊЕ

Деца би требало да науче најмање 16 гестoва до 16. месеца

9 месеци: дај, одмахивање главом. ...

10 месеци: пружање, подизање руке. ...

11 месеци: показивање, махање. ...

12 месеци: додиривање прстом. ...

13 месеци: тапшање, слање пољупца. ...

14 месеци: издвајање кажипрста, гест „псст“. ...

15 месеци: климање главом, палац горе, рука горе. ...

16 месеци: други симболички гестови

Пре него што је дете спремно да говори, оно покретима појединих делова тела и фацијалном мимиком  (мимиком лица) много постиже. То што деца интензивније користе гестове, у раздобљу двочланих исказа помаже нам у стимулативном приступу за развој говора. Остваривање заједничке пажње односи се на заједнички и истовремени однос дете + друга особа или предмет и важно је за рани развој речника. Деца од годину дана могу да усмере другу особу на одређени предмет невербалном комуникацијом –показним гестом или усмеравајућим погледом.

Када одржвамо заједничку пажњу на предмету који именујемо, на тај начин повезујемо покрет- показни гест са вербалним стимулусом– речју, и са невербалним фокусом пажње– изабраном сликом или предметом (нпр.гумена играчка- куца). Код демонстрирања речи потребно је показати знак у видном пољу детета - играчку или слику, па му на тај начин остварити повезану визуелну, аудитивну и кинестетичку информацију: знак (показни гест) и знак (слика или играчка) + говор.

Покрет – гест је визуелни, а код деце са незрелошћу слушања, визуо-моторички канал је „снажнији" од аудитивног (слушног), и због сметњи у радној меморији, гест мање оптерећује радну меморију. Визуо-моторички канал је „снажнији" од аудитивног и каже се да је код ове деце „скоро нормална" употреба гестова и осталих елемената невербалне комуникације. То значи да и невербалну комуникацију такође треба развијати. Сматра се да у оваквом начину комуникације симболи имају предност јер су визуелни и конкретни, генерално су статични и перманентни, лако препознатљиви,слични објекту који презентују, осигуравају и доводе до бржег дозревања аудитивне повратне спреге тамо где још нема говора.

То је један од разлога због чега би иницијално требало поћи од покрета- геста.

Интегрисаност покрета у склопу говора је нужна за развој речника, граматике, семантике и прагматике.

• Играјте се имитирања покрета већих делова тела: главе, трупа, руку (нпр. Ходамо као меда Брундо; „Ево, ноге лупају овако", „Ево, глава се покреће тамо-амо" и сл.)

• За налог: „не, не”, обавезно наглашеније пропратите покретима главе.

• Играјте се имитација покрета предметом који није играчка (узмите неки предмет и нека он буде, кобајаги, телефон).

• Певајте разне песмице које прате тапшање рукама ("Таши, таши, тана - на"… "Кока зове пилиће; пи-пи-пију-пи"…)

• Поздрав „па-па” обавезно пропратите махањем руком.

• Када је нешто урађено што није прихватљиво, направите израз љутитог лица са подигнутим прстом и пропратите речима: „То није у реду!". Немојте викати, али будите доследни. Када је нешто урађено добро, одмах направите весео израз лица, похвалите дете и пољубите.

• Њишите тело у складу са музиком.

• Имитирајте неке активности: кашљање, смејање, певушење (на-на-на)… како бисте подстакли да дете то исто чини.

• У почетку захтевајте да покаже бар један део свог тела, касније ширите захтеве.

• Имитирајте звуке из природе и оглашавање животиња, затим ширите имитацију на краће познате речи...

• Гледајте заједно слике у боји (крупније) из сликовница због остваривања заједничке пажње (у почетку минут, касније продужавати). Захтевајте да дете показује слике које именујете.

Вежбе за издвајање кажипрста од осталих прстију

·        Узмите комад пластелина, теста или сличног материјала. Помозите детету да исправи прст, а затим нека боцка прстом по одабраном материјалу. На тај начин ће добити тактилну стимулацију која ће му олакшати да буде свесно свог дела шаке, тј. кажипрста.

·        Можете да боцкате прстом сунђер, да пролазите њиме кроз воду, кроз чинију пуњену сировим пиринчем или пасуљем.

·        Испружите свој кажипрст и савијте детету остале прсте тако да кажипрст остане исправљен, а затим приближавајте ваш прст дечијем и када се додирну произведите неки звук, на пр. „бззз“. Поновите то више пута и испробајте различите звукове све док не откријете чему се дете радује.

·        Дувајте балоне од сапунице и бушите их кажипрстом, а онда тражите од детета да вас имитира. На тај начин ће дете вежбати да издваја кажипрст од осталих прстију на руци, као и координацију око-рука.

·        Можете да нацртате детету на кажипрсту неки облик, залепите папир у боји или обичну лепљиву траку и тако га одвојите од осталих прстију. Дете ће тај прст лакше да разликује од осталих прстију, загледаће оно што је залепљено на њему и усмераваће пажњу на оно што ће тим прстом да показује.

·        Ако дете има неку играчку са рупама величине прста, можете да му покажете да кажипрст ставља у сваку рупу.

·        Уколико имате гумене лопте са бодљикавом површином, дете може кажипрстом да пипа бодље. Тако добија и проприоцептивну стимулацију на јагодици кажипрста која му прија и зато жели да је понови. Уместо лопте, можете пипати врх штапића (дрвених или пластичних) које сте заболи у кутију, сунђер или пластелин.

·         Када је дете усвојило показни гест, користите га у играма или активностима које почињете питањем: "Покажи ми где је...?". Можете да листате књигу и питате дете да вам покаже одређену животињу, предмет или играчку. Осврните се по соби и поставите исто питање. Учините то и обрнуто, нека дете вас пита где се налази одређени предмет, а ви га покажите. На тај начин се развија дијалог између вас и детета, а показни гест има функционалну примену. Извршавање налога од стране детета показује да је оно разумело шта га питате, а разумевање је неопходна основа за развој експресивног говора.

Када изостане појава показног геста потребно је обратити пажњу на токове комуникационог, сазнајног и моторичког и развоја.

Код кашњења појаве показног геста извесно је да ће постојати и кашњење у развоју говора, али и фине моторике и визуо-моторичке координације. Осим тога, дететова способност да са нама комуницира биће ограничена. То важи и у обрнутој ситуацији, када желимо да укажемо на нешто битно дете можда неће обратити пажњу на наш прст јер ни оно само не користи тај гест.

Уколико приметите изостанак или кашњење показног геста у односу на узрасне норме потражите стручну помоћ логопеда и реедукатора психомоторике.