PITANJA I ODGOVORI O RANOM RAZVOJU DECE

Rani razvoj dece - kada počinje do kog perioda traje ( jednom ste mi pričali da počinje još u trudnoći... )?

Iako o razvoju deteta možemo da razmišljamo  kao o nečemu što počinje u od rođenja do 8 godine, prenatalni period se takođe smatra važnim delom razvojnog procesa. Prenatalni razvoj je vreme izuzetnih promena koje pomažu da se postavi teren za budući razvoj. Mozak se razvija tokom prenatalnog perioda, ali će nastaviti da prolazi kroz više promena tokom ranih godina detinjstva.

Proces prenatalnog razvoja odvija se u tri glavne faze. Prve dve nedelje nakon začeća poznate su kao germinalni stadijum, treća do osma nedelja je poznata kao embrionalni period, a vreme od devete nedelje do rođenja poznato je kao fetalni period.

Nedelju dana nakon začeća, između sedmog i desetog dana, oplođena jajna ćelija se vezuje za sluzokožu materice i placenta počinje da se formira. Otprilike dve nedelje, kada izostane prva menstruacija, embrion postaje slojeviti disk na zidu materice, a za oko četiri nedelje, glavni sistemi tela počinju da se razvijaju.

4. nedelja

Počinju da se formiraju oči, uši, nos, kičma, digestivni trakt i nervni sistem embriona. Cev za buduće srce počinje da kuca.

8. nedelja

Fetus sada ima sve organe koje će imati donošena beba. Srce funkcioniše. Kosti počinju da se formiraju.

12. nedelja

 

Prisutni su zubni pupoljci. Formiraju se nokti na rukama i nogama. Nezreli bubrezi luče urin u bešiku. Formiraju se spoljašnji genitalije. Fetus sada može da se kreće u amnionskoj tečnosti.

Razvoj mozga se ne završava rođenjem. Značajan razvoj mozga odvija se postnatalno, uključujući povećanje veličine i zapremine uz promenu strukture. Mozak se učetvorostruči između rođenja i predškolskog uzrasta. Kako deca uče i stiču nova iskustva, neke mreže u mozgu se jačaju, dok se druge veze prekidaju (“orezuju”).

Da li je razvoj samo genetski predodređen ili na njega može da se utiče?

Ono što istraživači znaju jeste da je od svih najvažniji faktor interakcija između nasleđa i okruženja.

Kevin Davies iz PBS-ove Nove  https://www.pbs.org/wgbh/nova/article/nature-versus-nurture-revisited/ opisao je jedan fascinantan primer ovog fenomena.

Apsolutni sluh  je sposobnost da se detektuje visina bilo kog muzičkog tona. Istraživači su otkrili da ova sposobnost ima tendenciju da postoji u porodicama i veruju da bi mogla biti vezana za jedan gen. Međutim, takođe su otkrili da samo posedovanje gena nije dovoljno za razvoj ove sposobnosti. Umesto toga, muzički trening tokom ranog detinjstva je neophodan da bi se omogućilo da se ova nasledna sposobnost manifestuje.

Genetika, uticaji okoline, stilovi roditeljstva , prijatelji, nastavnici, škola i kultura uopšte, su faktori koji se kombinuju na jedinstvene načine da bi odredili kako će se dete razvijati i kakva će osoba jednog dana postati.

Da li su roditelji  svesni značaja ranog razvoja?

Roditeljstvo nije urođena veština. Roditeljstvu se uči tokom odrastanja dece. Uloga zdravstvenog sistema je da kod roditelja osvesti značaj ranog razvoja, da roditeljima pruži stručnu podršku i osnaži njihove roditeljske kompeticije. Pomaganje roditeljima da izgrade i koriste osnovne životne veštine je od suštinskog značaja ne samo za njihov uspeh kao roditelja, već i za razvoj istih sposobnosti dece o kojima se staraju.

Kako roditelji mogu da se aktivno uključe u proces ranog razvoja svoje dece?

Iskustva koja roditelji i drugi staratelji pružaju tokom najranijih godina detetovog života su najvažnija iskustva  u životu pojedinca. Roditelji moraju da izgrade svoju osetljivost na detetove potrebe i da mu pruže podstcajnu brigu i negu.

Istraživanja sugerišu da je razvoj dece poboljšan upotrebom predvidljivih i urednih rutina od strane roditelja. Porodične rutine, poput onih koje se odnose na hranjenje, spavanje i higijenu, pomažu u strukturiranju dečjeg okruženja i stvaranju reda i stabilnosti koje, zauzvrat, pomažu deci da razviju veština nezavisnosti i samoregulacije učeći ih da su događaji predvidivi i da postoje nagrade za čekanje. Suprotno tome, nepredvidivo okruženje može potkopati poverenje dece u njihovu sposobnost da utiču na svoju okolinu i predvide posledice, što može dovesti do toga da deca imaju poteškoća da regulišu svoje ponašanje u skladu sa potrebama.

Dok neka deca mogu da dobiju  raznovrsna iskustva od roditelja koji su odgovorni, brižni i pažljivi, druga deca su uskraćena za  pažnju svojih  roditelja koji mogu da budu ometeni brigom o novcu, poslom  ili problemima u braku (zajednici).

Deca koja su odgajana u negujućim sredinama su sigurnija i sposobnija da se izbore  sa kasnijim izazovima, dok deca koja su odgajana u manje podsticajnom okruženju mogu da se osećaju anksiozno i ​​nesposobna da se nose sa životnim poteškoćama.

Biti roditelj je najvažniji posao na svetu i ne postoji ništa svetije od deteta.

Šta ako se roditelji ne uključe na vreme i ostaju pasivni?

Loš rani razvoj utiče na zdravlje (fizičko i mentalno), ponašanje i učenje u kasnijem životu.

Sada znamo da su negovanje u ranom životu i priroda važni za rani ljudski  razvoji. Podsticajna nega u ranim godinama ima velike efekte na učenje u školi i fizičko i mentalno zdravlje tokom čitavog životnog ciklusa.

Rana iskustva dece – veze koje deca stvaraju sa roditeljima i njihova prva iskustva učenja – duboko utiču na njihov budući fizički, kognitivni, emocionalni i društveni razvoj.

Optimizacija ranih godina je najbolja investicija koju kao društvo možemo da uložimo u obezbeđivanje budućeg uspešnog života naše dece i društva u celini.

Da li muzika utiče na razvoj dece?

Pevanje i muzika igraju važnu ulogu u našoj kulturi. Muzika je prisutna u mnogim aspektima našeg života: koncerti,  pozorište, televizija, filmovi, liturgije, praznici, proslave i nekada i vojne ceremonije. Roditelji od rođenja instinktivno koriste muziku da umire decu, da izraze ljubav i radost i da se angažuju i komuniciraju. Tiha, pozadinska muzika može biti umirujuća za bebe, posebno u vreme spavanja. Glasna muzika u pozadini može preterano stimulisati bebu. Deca prepoznaju melodiju pesme mnogo pre nego što razumeju reči. Studija iz 2016. godine na Institutu za mozak i kreativnost Univerziteta Južne Kalifornije otkrila je da muzička iskustva u detinjstvu mogu ubrzati razvoj mozga, posebno u oblastima usvajanja jezika i veština čitanja.Učenje sviranja instrumenta može da poboljša postignuća iz matematike, pamćenja i zadržavanje verbalnih informacija.

Da li ishrana utiče na razvoj dece?

Roditelji igraju važnu ulogu u oblikovanju ishrane dece . Roditeljsko modelovanje zdravih prehrambenih navika i nuđenje zdrave hrane, posebno tokom detinjstva, može da dovede do toga da deca više vole i jedu zdravu hranu. Ishrana dece (posebno konzumacija voća i povrća) povezana sa opcijama ishrane koja je zastupljena kod kuće. Roditelji su važni uzori za ponašanje svoje dece u ishrani. Međutim, ako dete odrasta u siromašnoj sredini u kojoj ne dobija odgovarajuću ishranu, možda nikada neće dostići rast i razvoj  koji  bi možda imalo da je odrastalo u zdravijem okruženju.

To je još jedan primer interakcije između prirode i nege. Dete može da potiče iz porodice u kojoj su svi visoki i možda je nasledilo ove gene za visinu, ako nema adekvatnu ishranu nikada neće ostvariti svoj puni potencijal u razvoju.

Da li fizička aktivnost utiče na rani razvoj dece?

Fizička aktivnost je dodatak dobroj ishrani. Čak i kod male dece, fizička aktivnost je neophodna za pravilan energetski balans i prevenciju gojaznosti. Takođe podržava normalan fizički rast. Roditelji mogu podsticati aktivnost male dece kroz igru ​​(npr. slobodna igra sa igračkama ili igranje na igralištu) ili sportove koji odgovaraju uzrastu. Deca koja provode više vremena na otvorenom mogu biti aktivnija i imaju više mogućnosti da istraže svoju zajednicu i komuniciraju sa drugom decom.

Kako vreme ispred ekrana utiče na rani razvoj dece?

Treba izbegavati  upotrebu digitalnih medija (osim video-ćaskanja) kod dece mlađe od 18 meseci. Postoje  višestruki razvojni i zdravstveni problemi male dece koja prekomerno koriste sve oblike digitalnih medija. Dokazi su dovoljni da se preporučuje vremensko ograničenje upotrebe digitalnih medija i za decu od 2 do 5 godina na ne više od 1 sat dnevno .Deci  se time pruža dovoljno vremena da se uključe u druge aktivnosti važne za njihovo zdravlje i razvoj  i uspostavljaju navike gledanja medija.

Postoji povezanost između gledanja televizije i prekomerne težine i neaktivnosti. Deca koja više gledaju televiziju  imaju  značajno veću verovatnoću da će biti klinički gojazna. Iako se televizija, kompjuteri i drugi ekranski mediji često koriste u obrazovne svrhe, balansiranje vremena ispred ekrana sa drugim aktivnostima može da bude  jedan od načina na koji roditelji mogu da unaprede opšte zdravlje svoje dece.