МАСАЖА ДЕТЕТА СА ПРОДУКТИВНИМ КАШЉЕМ

 

PITANJA I ODGOVORI O RANOM RAZVOJU DECE

Rani razvoj dece - kada počinje do kog perioda traje ( jednom ste mi pričali da počinje još u trudnoći... )?

Iako o razvoju deteta možemo da razmišljamo  kao o nečemu što počinje u od rođenja do 8 godine, prenatalni period se takođe smatra važnim delom razvojnog procesa. Prenatalni razvoj je vreme izuzetnih promena koje pomažu da se postavi teren za budući razvoj. Mozak se razvija tokom prenatalnog perioda, ali će nastaviti da prolazi kroz više promena tokom ranih godina detinjstva.

Proces prenatalnog razvoja odvija se u tri glavne faze. Prve dve nedelje nakon začeća poznate su kao germinalni stadijum, treća do osma nedelja je poznata kao embrionalni period, a vreme od devete nedelje do rođenja poznato je kao fetalni period.

Nedelju dana nakon začeća, između sedmog i desetog dana, oplođena jajna ćelija se vezuje za sluzokožu materice i placenta počinje da se formira. Otprilike dve nedelje, kada izostane prva menstruacija, embrion postaje slojeviti disk na zidu materice, a za oko četiri nedelje, glavni sistemi tela počinju da se razvijaju.

4. nedelja

Počinju da se formiraju oči, uši, nos, kičma, digestivni trakt i nervni sistem embriona. Cev za buduće srce počinje da kuca.

8. nedelja

Fetus sada ima sve organe koje će imati donošena beba. Srce funkcioniše. Kosti počinju da se formiraju.

12. nedelja

 

Prisutni su zubni pupoljci. Formiraju se nokti na rukama i nogama. Nezreli bubrezi luče urin u bešiku. Formiraju se spoljašnji genitalije. Fetus sada može da se kreće u amnionskoj tečnosti.

Razvoj mozga se ne završava rođenjem. Značajan razvoj mozga odvija se postnatalno, uključujući povećanje veličine i zapremine uz promenu strukture. Mozak se učetvorostruči između rođenja i predškolskog uzrasta. Kako deca uče i stiču nova iskustva, neke mreže u mozgu se jačaju, dok se druge veze prekidaju (“orezuju”).

Da li je razvoj samo genetski predodređen ili na njega može da se utiče?

Ono što istraživači znaju jeste da je od svih najvažniji faktor interakcija između nasleđa i okruženja.

Kevin Davies iz PBS-ove Nove  https://www.pbs.org/wgbh/nova/article/nature-versus-nurture-revisited/ opisao je jedan fascinantan primer ovog fenomena.

Apsolutni sluh  je sposobnost da se detektuje visina bilo kog muzičkog tona. Istraživači su otkrili da ova sposobnost ima tendenciju da postoji u porodicama i veruju da bi mogla biti vezana za jedan gen. Međutim, takođe su otkrili da samo posedovanje gena nije dovoljno za razvoj ove sposobnosti. Umesto toga, muzički trening tokom ranog detinjstva je neophodan da bi se omogućilo da se ova nasledna sposobnost manifestuje.

Genetika, uticaji okoline, stilovi roditeljstva , prijatelji, nastavnici, škola i kultura uopšte, su faktori koji se kombinuju na jedinstvene načine da bi odredili kako će se dete razvijati i kakva će osoba jednog dana postati.

Da li su roditelji  svesni značaja ranog razvoja?

Roditeljstvo nije urođena veština. Roditeljstvu se uči tokom odrastanja dece. Uloga zdravstvenog sistema je da kod roditelja osvesti značaj ranog razvoja, da roditeljima pruži stručnu podršku i osnaži njihove roditeljske kompeticije. Pomaganje roditeljima da izgrade i koriste osnovne životne veštine je od suštinskog značaja ne samo za njihov uspeh kao roditelja, već i za razvoj istih sposobnosti dece o kojima se staraju.

Kako roditelji mogu da se aktivno uključe u proces ranog razvoja svoje dece?

Iskustva koja roditelji i drugi staratelji pružaju tokom najranijih godina detetovog života su najvažnija iskustva  u životu pojedinca. Roditelji moraju da izgrade svoju osetljivost na detetove potrebe i da mu pruže podstcajnu brigu i negu.

Istraživanja sugerišu da je razvoj dece poboljšan upotrebom predvidljivih i urednih rutina od strane roditelja. Porodične rutine, poput onih koje se odnose na hranjenje, spavanje i higijenu, pomažu u strukturiranju dečjeg okruženja i stvaranju reda i stabilnosti koje, zauzvrat, pomažu deci da razviju veština nezavisnosti i samoregulacije učeći ih da su događaji predvidivi i da postoje nagrade za čekanje. Suprotno tome, nepredvidivo okruženje može potkopati poverenje dece u njihovu sposobnost da utiču na svoju okolinu i predvide posledice, što može dovesti do toga da deca imaju poteškoća da regulišu svoje ponašanje u skladu sa potrebama.

Dok neka deca mogu da dobiju  raznovrsna iskustva od roditelja koji su odgovorni, brižni i pažljivi, druga deca su uskraćena za  pažnju svojih  roditelja koji mogu da budu ometeni brigom o novcu, poslom  ili problemima u braku (zajednici).

Deca koja su odgajana u negujućim sredinama su sigurnija i sposobnija da se izbore  sa kasnijim izazovima, dok deca koja su odgajana u manje podsticajnom okruženju mogu da se osećaju anksiozno i ​​nesposobna da se nose sa životnim poteškoćama.

Biti roditelj je najvažniji posao na svetu i ne postoji ništa svetije od deteta.

Šta ako se roditelji ne uključe na vreme i ostaju pasivni?

Loš rani razvoj utiče na zdravlje (fizičko i mentalno), ponašanje i učenje u kasnijem životu.

Sada znamo da su negovanje u ranom životu i priroda važni za rani ljudski  razvoji. Podsticajna nega u ranim godinama ima velike efekte na učenje u školi i fizičko i mentalno zdravlje tokom čitavog životnog ciklusa.

Rana iskustva dece – veze koje deca stvaraju sa roditeljima i njihova prva iskustva učenja – duboko utiču na njihov budući fizički, kognitivni, emocionalni i društveni razvoj.

Optimizacija ranih godina je najbolja investicija koju kao društvo možemo da uložimo u obezbeđivanje budućeg uspešnog života naše dece i društva u celini.

Da li muzika utiče na razvoj dece?

Pevanje i muzika igraju važnu ulogu u našoj kulturi. Muzika je prisutna u mnogim aspektima našeg života: koncerti,  pozorište, televizija, filmovi, liturgije, praznici, proslave i nekada i vojne ceremonije. Roditelji od rođenja instinktivno koriste muziku da umire decu, da izraze ljubav i radost i da se angažuju i komuniciraju. Tiha, pozadinska muzika može biti umirujuća za bebe, posebno u vreme spavanja. Glasna muzika u pozadini može preterano stimulisati bebu. Deca prepoznaju melodiju pesme mnogo pre nego što razumeju reči. Studija iz 2016. godine na Institutu za mozak i kreativnost Univerziteta Južne Kalifornije otkrila je da muzička iskustva u detinjstvu mogu ubrzati razvoj mozga, posebno u oblastima usvajanja jezika i veština čitanja.Učenje sviranja instrumenta može da poboljša postignuća iz matematike, pamćenja i zadržavanje verbalnih informacija.

Da li ishrana utiče na razvoj dece?

Roditelji igraju važnu ulogu u oblikovanju ishrane dece . Roditeljsko modelovanje zdravih prehrambenih navika i nuđenje zdrave hrane, posebno tokom detinjstva, može da dovede do toga da deca više vole i jedu zdravu hranu. Ishrana dece (posebno konzumacija voća i povrća) povezana sa opcijama ishrane koja je zastupljena kod kuće. Roditelji su važni uzori za ponašanje svoje dece u ishrani. Međutim, ako dete odrasta u siromašnoj sredini u kojoj ne dobija odgovarajuću ishranu, možda nikada neće dostići rast i razvoj  koji  bi možda imalo da je odrastalo u zdravijem okruženju.

To je još jedan primer interakcije između prirode i nege. Dete može da potiče iz porodice u kojoj su svi visoki i možda je nasledilo ove gene za visinu, ako nema adekvatnu ishranu nikada neće ostvariti svoj puni potencijal u razvoju.

Da li fizička aktivnost utiče na rani razvoj dece?

Fizička aktivnost je dodatak dobroj ishrani. Čak i kod male dece, fizička aktivnost je neophodna za pravilan energetski balans i prevenciju gojaznosti. Takođe podržava normalan fizički rast. Roditelji mogu podsticati aktivnost male dece kroz igru ​​(npr. slobodna igra sa igračkama ili igranje na igralištu) ili sportove koji odgovaraju uzrastu. Deca koja provode više vremena na otvorenom mogu biti aktivnija i imaju više mogućnosti da istraže svoju zajednicu i komuniciraju sa drugom decom.

Kako vreme ispred ekrana utiče na rani razvoj dece?

Treba izbegavati  upotrebu digitalnih medija (osim video-ćaskanja) kod dece mlađe od 18 meseci. Postoje  višestruki razvojni i zdravstveni problemi male dece koja prekomerno koriste sve oblike digitalnih medija. Dokazi su dovoljni da se preporučuje vremensko ograničenje upotrebe digitalnih medija i za decu od 2 do 5 godina na ne više od 1 sat dnevno .Deci  se time pruža dovoljno vremena da se uključe u druge aktivnosti važne za njihovo zdravlje i razvoj  i uspostavljaju navike gledanja medija.

Postoji povezanost između gledanja televizije i prekomerne težine i neaktivnosti. Deca koja više gledaju televiziju  imaju  značajno veću verovatnoću da će biti klinički gojazna. Iako se televizija, kompjuteri i drugi ekranski mediji često koriste u obrazovne svrhe, balansiranje vremena ispred ekrana sa drugim aktivnostima može da bude  jedan od načina na koji roditelji mogu da unaprede opšte zdravlje svoje dece. 

Не значи не: Стратегије које вам помажу да научите своје дете да прихвати забране

 

Многи родитељи изражавају забринутост јер њихово дете неће да прихвати „не“ као одговор. Често ови родитељи сматрају да је важно да објасне своја размишљања, покушавајући да наведу своје дете да их разуме. Нажалост, жеља да дете разуме може лако да остане само жеља и родитељи се могу заглавити у динамици у којој претерано објашњавају својој деци. Када једном свом детету дате разумну количину објашњења, све додатно поништава сврху. А ако наставите да покушавате, вероватно ћете попустити само да бисте прекинули свађу. Попуштајући, тренирате своје дете да не прихвата ваша правила. Ако свом детету кажете: „Не, не можеш то да урадиш“,оно настави а ви поклекнете, научиће да то функционише. Дете тада зна да не мора да прихвати и „не“ за одговор. Многи родитељи уче своју децу да померају границе а да тога нису ни свесни.

 

Како можете да зауставите претерано преговарање и претерано објашњавање и научите своје дете да прихвати „не“ као одговор?

 

1. Прескочите дуел са својим дететом

Нека деца се наљуте када им се каже не, а тај бес реализују тако што се буне, плачу и не одустају од своје намере. То често може да ескалира у вриштање. А ако тада вичете на своје дете (узгред, разумем како се то лако може десити), онда сте на истом нивоу са њим. Када сте на нивоу свог детета, негирате свој ауторитет.

Свакако, када први пут вичете, ваше дете би могло да поступи онако како ви желите. Можда ће вам успети и други пут. Али доћи ће дан када вриштање неће престати, а ствари ће ескалирати до испољавања агресивног понашања.

Улазак у дуел и расправљање обично не функционише јер ваше дете тада учи да вам одговори на агресивнији начин. Ако родитељ каже да њихово дете неће да прихвати „не“ то значи да њихово „не“ не значи не. Уместо тога, то значи „настави да приговараш“, „настави да покушаваш“ или „можда ћу рећи да ако ме довољно гњавиш“.

Ако ваше дете неће да прихвати „не“ и одбија да се повинује вашем правилу,  примените ефективно ускраћивање која одговара ситуацији.

2. Успоставите свој ауторитет од раног узраста детета

Иако су ваша деца мала, треба да успоставите свој ауторитет. Што раније чврсто успоставите свој ауторитет, ваше дете ће лакше научити да „не“ значи не.

Родитељи успостављају свој ауторитет тако што постављају границе и имају структуру. На пример, не дозвољавате свом двогодишњем детету да само хода улицом. Не дозвољавате свом трогодишњем детету да буде само поред базена. Ви постављате границе и спроводите их. Ограничења успостављају структуру коју ћете користити као родитељ до краја њиховог детињства. Зато почните рано и будите доследни.

Ако су ваша деца већ старија, немојте се обесхрабрити, али знајте да ће требати више времена и упорности да се поново успостави да „не“ заиста значи не.

3. Научите како да се носите са малом децом која имају нападе беса, такозване тантруме

Понекад мала деца имају нападе беса, а када се то догоди, тешко им је да реагују на упутства. И зато родитељи то морају имати на уму.

Ако су дете има напад беса и не слуша, одведите га у собу где може да седи и одмори. То ће му омогућити да се смири. Питајте га након тога да ли је спремно да поштује правила и ако се слаже, дозволите му да изађе из собе. Ако настави да се опире, нека остане у соби док не буде спремно да сарађује. Ако ваше дете има напад беса у продавници или на било ком јавном месту, вратите се кући и примените претходно наведен начин за смиривање.

4. Окрените се и удаљите се ако ваше дете настави да се буни

Када се ваше дете опире вашим правилима или ускраћивању, најбоље је да кажете на пословни начин:

„Нећу даље да расправљам о овоме.” Затим се окрените и не реагујте на било какво узвраћање. Ако кажете „не“ а ваше дете почне да говори: „Али, али, али…“ не расправљајте се, гасите таква понашања . Ако им дате моћ да вас преокрену, они ће вас враћати изнова и изнова.

Деци је потребна разумна количина објашњења, али након што то урадите, ви им не дугујете ништа више. Tо није продуктивно.

5. Објасните правила свом детету када је смирено

Време да објасните концепте свом детету је када ствари иду глатко. Када се „страсти“ смире, седите и реците свом детету:

„Када ти кажем 'не', не желим више да разговарам са тобом о томе. 'Не значи не."

Ако је реч „не“ посебно фрустрирајућа за ваше дете, реците:

„Ако ти се не свиђа „не“, ако те то чини раздражљивим, иди у своју собу и цртај пет минута (посебно ако је дете млађег узраста,  дати конкретан предлог шта да ради, предложите оно што знате да воли и да га смирује).  Иди уради нешто што ће те смирити.”

То би требало да почнете веома рано. Ако поклекнете пред налетима беса деце која имају две, три или четири године, ви их обучавате да оспоравају ваш ауторитет. Учите их да попуштате када глуме. И они ће користити исту тактику кад год их изазовете.

Имајте на уму да ако то функционише у детињству и не буде исправљено, они ће га користити као одрасли, што ће довести до још више проблема.

6. Бити претерано строг може имати супротне резултате

Бити претерано строг није пожељно. Као родитељ, желите да током одрастања својој деци дате више слободе и покажете да су заслужила ваше поверење. Урадите то са вашим правилима како бисте задржали свој родитељски ауторитет.

Верујем да је део родитељског задатка да научи своју децу како да прихвате ограничења. Али родитељи треба да дозволе својој деци да изазову и тестирају границе на одговарајући начин. Природно је да деца тестирају границе – тако расту. Родитељи често питају: „Хоће ли ово икада престати?“ Одговор гласи: „Не би требало. Али оно што треба зауставити је свака манипулација или застрашивање које ваше дете користи.”

7. Не покушавајте да будете пријатељ вашег детета

Ваш посао као родитеља је да негујете и  подучавате своје дете и постављате границе. Улога постављања ограничења је, посебно, суштински део вашег родитељског стила. Родитељи често говоре да не воле да постављају границе. То су исти они родитељи који желе да буду пријатељи са својом децом. Разумемо то и не осуђујемо их.

Међутим, погрешно је схватање да се однос родитељ-дете односи на пријатељство, посебно у раним годинама. Вашем детету нисте потребни као пријатељ. Потребни сте му као родитељ. Однос родитељ-дете је доживотан и сложен. Ваше дете ће бити пријатељ са вама, када постане одрасла особа. И то је у реду. Будете пријатељски настројени према својој деци, разговарајте  и нека ваша порука буде јасна, а одлуке доследне.

Ово може бити тешко, посебно када сте фрустрирани, а ваше дете је „немогуће“. Важно је да будете доследни и смирени и када имате посла са нападима беса и негативизмом детета,  јер оно врло брзо прима негативна осећања и убрзо их интернализује – или се агресивно побуни против њих.

 

Ако ваше дете не прихвата када кажете „не“, схватите да сте до сада заливали и хранили то понашање и оно је расло. Очекивати да се ово понашање промени без икаквог сукоба је нереално.

Треба да поставите границе и да их се придржавате. Запамтите: ваше дете неће променити своје понашање у једном дану. Ако почињете тек када има петнаест година, свом детету сте показали да не мислите оно што кажете. Једном када нехотице научите своју децу да верују у то, потребно је време да за промене.

Ово је тешко преокренути, али родитељи то могу. Морате смислити план игре. Тај план игре треба да садржи шта ћете да урадите, како желите да се ваше дете понаша у било којој ситуацији, како да га научите да то ради, како да реагујете ако напади беса дуго трају, ако се често понављају и како да поставите границе у понашању. Ово су основе здравог родитељства и њима се учимо док одгајамо своју децу, осим ако дете нема неки озбиљан поремећај понашања.

Научите своје дете како да се облачи и свлачи помоћу ових једноставних савета

1 до 3 године

Ова вештина је главни показатељ да ли је ваше дете стекло свест о сопственом телу. Осим што постаје самостално у облачењу и свлачењу, ваше дете се учи другим веома важним вештинама за обављање разних других задатака као што су откопчавање дугмади, одређивање десне стране одеће коју треба да носи итд.

Промовисање независности је кључна вештина за самопоштовање вашег детета. Вештина облачења и свлачења је такође важна за тоалетни тренинг.

 • Омиљен тренутак за скидање панталона или кошуља је када се замене одећом која симболизује „забаву“, као што је скидање пижаме да би се обукла одећа за излазак, скидање одеће пре купања или да би се обукао купаћи костим. 

• Подстичите дете да скида панталоне, кошуљу, чарапе или обућу током свакодневних активности као што је свлачење пред купање или одлазак у кревет или пресвлачење у чисту одећу. Ако дете не почне да скида панталоне, кошуљу или чарапе, подсетите га (нпр., „Не заборави панталоне“). 

Излазак

• Када дете стигне на ново одредиште (нпр., школа, кућа, долазак споља) у капутићу или јакни, кажите му да је скине. Ако дете не почне да скида капутић, подсетите га (нпр., „Не заборави да скинеш капутић јер си сада унутра“). 

Игра

• Када се игра фарбом, водом, тестом или нечим другим чиме се прља, обуците детету велику кошуљу да би остало чисто. Након активности, кажите му да скине кошуљу. 

• Играјте се са дететом глуме. Дајте му разне капуте, ципеле, шешире и панталоне да се костимира; на пример, напуните сандук одећом која је преширока, смешна и представља омиљене јунаке као што су Супермен и Мики Маус, као и измишљене ликове који могу да се глуме у драмској активности (нпр., доктор, каубој/каубојка, ватрогасац). Глумите доктора за стопала или се петварајте да сте у продавници ципела да бисте вежбали скидање обуће, или глумите кувара и ватрогасца који носе капе које могу да се скидају. 

• Када дете носи ципеле или чарапе, играјте се скривалице са његовим прстима на ногама. Ставите му ципелу или чарапу само на врхове прстију и кажите, „Где су (Каинови) прсти?“ Када дете извуче прсте из ципеле или чарапе, кажите „Уја“, и заголицајте му стопала. Ова игра такодје може да се игра уз песмицу „Где је палац?“ Скривалица је забавна игра и за вежбање скидања капе. 

• Допустите детету да испробава капе које надје у кући, школи или продавници. Нека стане испред огледала да би видело како изгледа са капом и вежбало да је скида. 

Када научите дете да скида одећу која се копча спреда, почните са прслуцима и кошуљама кратких рукава и постепено уводите кошуље дугих рукава када дете почиње да скине кошуље.

• Када учите дете да скида дуксерице, вежбајте са поткошуљама без рукава и широким мајицама. Постепено уводите кошуље одговарајуће величине и дужих рукава. 

• Скидање капута или јакне може да се учи уз помоћ огртача. Када дете почне да скида одећу која се носи споља, уведите широке капутиће и јакне. Када дете научи да скида широке јакне, научите га да скида јакну или капутић одговарајуће величине. 

• Лагане јакне се често лакше скидају од тешких капута или џемпера. Капути са манжетнама су мало тежи. Почните са најједноставнијом одећом и постепено уводите компликованије капутиће и јакне. 

• Играјте се скривања ставивши специјалан стикер или налепницу са именом на ледја дететовог капутића где не могу да се виде док се не скине капутић. 

• Ставите огледало крај врата где дете скида капутић или џемпер да бисте му омогућили да се огледа док се свлачи. 

• Користите „смешан“ или „необичан“ доњи веш или пелене испод панталона како бисте мотивисали дете да скида панталоне. Нека дете тражи јунаке на доњем вешу скидајући панталоне. Ханзапласт на колену такође може да буде добар скривени предмет.

• Кратке панталоне се лакше скидају од дугачких. Почните да учите дете да скида панталоне користећи гаћице и шорц. Уведите дугачке панталоне када дете покаже да уме да скида кратке панталоне. 

• У почетку користите широке панталоне. Доњи део тренерке са узицом и панталоне са ластишом у струку се лако скидају. Почните са оваквим панталонама а затим уведите панталоне са рајфешлусом и дугмићима када дете постане вештије у скидању панталона. 

• Детету коме треба ослонац када скида панталоне, може бити од помоћи ако се наслони на зид или ако се држи за столицу или ограду степеништа. Некој деци је лакше да скину панталоне до колена док стоје а затим да седну и извуку ноге из панталона. 

• Обуците детету чарапе за одрасле и пустите га их скине након што сте се играли „маме“ и „тате“. Дајте детету да скида чарапе одраслој особи или вршњаку. Када дете научи да их скида, уведите чарапе одговарајуће величине. 

• Планирајте активности у којима је скидање обучено; на пример, нацртајте облик око дететовог стопала или сликајте отиске стопе. 

• Када дете почиње да учи да скида обућу, јапанке или кућне папуче могу да се користе пре уводјења ципела и чизми. 

• Прилагодите материјал употребом мараме или пелене уместо капе коју дете може да скине. Када дете покаже да уме да скида ту „капу“, уведите широке капе и шешире, јер су лакши за скидање. Када дете научи да скида широке капе, почните да користите капе одговарајуће величине. 

• Дајте детету да скида капе и мараме луткама или плишаним играчкама када се игра облачења. Коритите разне капе (за бејзбол, плетене, шешириће). Неке де можда морати да се одвежу. 

• Покажите како скидате своју одећу (нпр., капут, панталоне, кошуљу, чарапе, ципеле, капу) или како то учини дететов врх; време нека дете понови.

• Дајте детету уопштено вербално или невербално упутство да скине одећу (нпр., капутић, панталоне, кошуљу, чарапе, обућу, капу). Застаните и сачекајте да дете почне да скида одећу. 

• Дајте детету одредјена вербална упутства да скине одећу (нпр., Ухвати рукав другом руком“, „Извуци руку“). 

• Дајте детету визуелна или тактилна упутства. Повуците или покажите рукав да бисте навели дете да извуче руку. 

• Помозите детету што је мање могуће да скине преко главе одећу као што је кошуља; на пример, дете скида кошуљу која је подигнута до груди или када је једна рука унутра а друга извучена само до лакта или потпуно извучена. Помоћ може да се пружи у неколико корака као када је кошуља скинута око врата или изнад носа или врха галаве. 

• Што мање физички помажите детету да скине одећу која се копча спреда; на пример, дете скида капутић или кошуљу која је скинута само с рамена или само до испод лактова. 

• Помозите детету да скине капутић или кошуљу када је десна рука већ изван рукава или када је одећа делимично скинута са леве руке или потпуно скинута са десне руке. 

• Што мање физички помажите детету да скине панталоне. Док стоји, дете скида панталоне које су спуштене до средине кукова или до пола бутина. Док седи, дете ће скинути панталоне које су спуштене до чланака или су само око једног чланка. 

• Помозите детету да скине ципеле; на пример, дете скида ципеле када су допола или сасвим скинуте са пете; дете скида ципелу која покрива само доњи део стопала. 

Игре за имитацију говорних гласова и гестова

Ако је ваше дете старије од једне и по године и не жури да понавља слогове и речи за одраслом особом, играјте се са њим уводећи  у игру имитативне гласовне игре које су пропраћене гестовима.

Такве игре ће уклонити његов страх од говора и смањити говорни негативизам.

У којој ситуацији су игре гестова добре?

Гест је користан ако се дете много „гласа”, пратећи своју игру одвојеним слоговима и гласовима, пева нешто, „говори својим језиком”, али истовремено одбија да понавља исте слогове за одраслим на захтев.

Рад на евоцирању гласова на основу гестикулације посебно је индикован за децу са дијагностикованом моторичком алалијом, општом неразвијеношћу говора 1.-2 . степена, невербалном децом са аутизмом која још увек не понављају речи по упутству али истовремено већ знају да имитирају  покрете одрасле особе.

Како унети гестове?

Техника  је изузетно једноставна. Изаберите једноставну и мотивациону игру за дете и понављајући је много пута, изговорите исти глас, пратећи га карактеристичним гестом.

Од сада, сваки пут када изговара овај глас, дете треба да види гест који га означава.

На пример, узмите инерциони аутомобил и покрените га, неколико пута притисните кажипрст на доњу усну и изговорите глас [ВВВВ]. Након тога спустите аутомобил  низ подлогу. Поновите игру много пута - од 6 до 10 пута.

Број аутомобила / коцки / лоптица треба да одговара броју понављања који планирате у игри. Ако желите да поновите игру 10 пута, припремите 10 аутомобила. Тако ће детету да буде лакше да одреди колико ће игра трајати и моћи ће да распореди  своју снагу и пажњу.

 

 Хајде да почнемо игру!

 

1. Глас [В]

Материјал: За увођење гласа биће вам потребно 6-10 аутомобила и комад ламината. Добро је користити необичне аутомобиле који светлуцају, или инерционе аутомобиле који се снажно убрзавају.

Савршени за ову игру су и аутомобили који се преврну у тренутку када ударе у зид и лако се врате у супротан смер.

Поступак игре: Ставите комад ламината на столицу, а на њега аутомобил.

Покрените аутомобил  и покажите покрет руком за звук [В]: притискајући доњу усну кажипрстом неколико пута, јасно и више пута изговорите глас В. Пустите аутомобил низ подлогу. Поновите игру са сваким аутомобилом и запамтите, што је игра разигранија, дете ће бити више укључено, фокусирано и мотивисано.

 

2. Глас [Д]

Материјал: Требаће вам неколико  каменчића, мала посуда  или лавор са водом и одећа за пресвлачење.

Поступак игре: Куцните задњим делом једне песнице о другу три пута, јасно реците [ДДД]. Баци камење у посуду и радујте се томе . Наставите да се играте док вам не понестане каменчића.

Нека деца воле да бацају камнчиће у посуду напуњену хидрогелом, а затим „са ужитком“ извлаче каменчиће из посуде, урањајући прсте у еластични мехурасти материјал.

3. Глас [К]

Материјал: Било које коцке. На пример, то могу бити пластичне коцке за правњеље кула.

                     

Поступак игре:  Ставите коцку на столицу или на руку, оштро је ударите песницом, јасно изговорите глас [К] и "пошаљите" је на супротну страну собе. Можете да поставите и мету до које ћете одбацати коцку. Гест који означава глас [К] је песница оштро усмерена напред.

 

4. Глас [Ф]

Материјал: 10 свећа, на пример мирисне свеће из Икее. Шибице или упаљач.

Поступак игре: Упалите свећу, поставите је на безбедну  удаљености од детета и ротирајући отворени длан с лева на десно дуго  изговорите глас [Ф]. Приближите свећу детету и пустите га да угаси пламен. Ако ваше дете не може да дува, сами угасите свећу.

Подсећамо да се дете може играти ватром само под строгим надзором одрасле особе. Ако нисте сигурни да ћете имати времена да контролишете покрете детета, ова игра није безбедна. Пре него што започнете ову игру морате да научите дете да вас послуша као део задатка.

 

5. Глас [Ш]

Материјал: За ову игру ће вам требати 10 издржљивих балона.

Поступак игре: Будите "на безбедној" удаљеност од детета (ако балон пукне, да не уплашите дете). Надувајте један балон, без везивања, „јако“ гурните балон одоздо према горе отвореним дланом супротне руке, јасно изговарајући звук [Ш]. Затим пустите балон. Одлетеће до плафона!Обратите пажњу, ако се дете плаши да се игра балонима, јер се некада плашило да ће балон пукнути– не треба то да радите „преко љегове воље“. Боље изабери другу игру. Немојте превише надувати балоне, како не би пукли и уплашили дете.

 

6. Глас [П]

Играчка – чепови од плуте

Материјал: Чепови за вино. Направите сет од 10 чепова.

Поступак игре:  Узмите чеп у уста, истовремено показујући руком гест „птица“  (шака отворена, палац усправно постављен),  затим спојте палац са кажипрстом и средњим прстом и јасно изговорите глас [П]. Није лако изговорити то са чепом у устима, али како искуство показује, могуће је.

После тога, снажно дуните и избаците чеп.

Важно је да не гурате чеп језиком, већ да га гурате ваздушном струјом коју сте усмерили напред. Гађајте и погодите  столицу, плафон, зидове...

 

7. Глас [Б]

 

Материјал: Требаће вам лопте. У зависности од тога шта дете више воли, то могу бити сензорне лопте - погодне за децу са израженим сензорним потребама, пинг-понг лоптице - за оне који воле да бацају. Лоте можете и да сашијете и сваку од њих напуните сензорним материјалима - житарицама, грашком, пасуљем.

Поступак игре: Ставите најмање 6 лопти у прозирну пластичну посуду  са поклопцем тако да дете може да их види, али не може да дође до њих без ваше помоћи. Након отварања посуде, куцните песницом по образу и изговорите глас [Б]. У зависности од тежине лоптица, можете их бацати на зид, плафон, теже лоптице котрљати низ косу површину, њима обарати кегле или гађати у мету.

8. Глас [С]

Материјал: Требаће вам кутија гриза или комадићи сецканог стиропора. Раширите чаршав на под и седите на њега јер ће вам тако бити лакше да почистите након завршене игре.

Поступак игре: Поставите отворен длан испод браде и исплазивши језик, „дувајте“ кроз њега, изговарајући глас [С]. Тако ће дете видети положај вашег језика и лакше ће му бити да то понови.

Ако дете може да имитира овај глас са увученим језиком - одлично, изговорите [С] регуларно. Ставите гриз на длан и просипте га у кутију након што изговорите глас - на длану детета. Или сипајте гриз директно на  длан и одувајте га са длана који је причвршћен за браду, изговарајући глас [С] (језик је напољу).

Ако је дете на дијети без глутена, или из неког другог разлога не желите да користите гриз, можете користити ситне комадиће сецканог стиропора тако што ћете га дунути са длана и изговорити глас [С]. А ако дувате у саму кутију са комадићима стиропора, почеће читава "снежна олуја" - комадићи стиропора ће летети, забављајући дете.

9. Глас [М]

Материјал: Узмите мале комаде меких материјала - тканина, крзно, филц.

Поступак игре: Једном руком ставите меку крпу на образ, а другом руком се само нежно мазите одоздо према горе по другом образу, изговарајући глас [М].

10. Глас [Т]

Материјал: Играчке са дрвеним клиновима и сталком су погодне за ову игру. То може бити сет клинова у боји и чекић. За децу која воле тактилне сензације, можете направити "клинове" од пластелина и причврстити их на под или сто.

Поступак  игре: Куцните по столу надланицом и гласно изговорите глас [Т]. После тога чекићем закуцајте дрвени клин у рупу на сталку. Ако се клинови  лако уклапају у рупе, онда их можете одмах закуцати задњом страном длана без употребе чекића.

11. Глас [Ж]

Материјал: Играчка која има вибрације - инерциони аутомобил или било која друга играчка са вибрацијом.

Имајте на уму: ако сте повезали глас [В] са аутомобилима, онда у овој игри морате да изаберете неку  другу играчку која има вибрацију, али ни у ком случају аутомобил зато што је ову играчку дете повезало са гласом [В].

Поступак игре: Окрените длан нагоре и ротирајте га испред себе у хоризонталној равни, изговарајући глас [Ж]. После тога - покрените играчку.

 

12. Глас [Н]

Материјал: Лепљива трака или слајм.

Поступак игре: Причврстите лепљиву траку или слајм, понудите детету нешто што оно не жели и помозите му да одговори:

"Не-не-не", - гурајући језик међу зубе (ако дете може да изговори глас, одмах му покажите регуларан изговор). У тренутку изговарања гласа [Н], померите дланове према детету испред себе.

Замолите дете да испружи своје руке и дланове "залепи" за ваше.

13. Глас [З]

Материјал: Вибрирајућа четкица за зубе или шарене штипаљке

Поступак игре: Стисните руку у шаку, испружите кажипрст, направите покрет „вибрације“ – „комарац лети“, као да желите да убодете дете. Изговорите звук [З].

Ако се играте четкицом, укљученом  четкицом нежно додирујте руке детета . На „ујед  комарца“, потребно је да бежите. Ако се играте штипаљкама – причврстите једну од њих на одећу детета и покажите како можете да скинете штипаљку (уклоните комарца).

Разиграност  ће активност учинити још пожељнијом за дете. Охрабрите дете да „командује” вашим поступцима, прво гестом, показујући „птицу” руком, а касније и гласом.

Фазе за увођење гласова за све наведене игре:

1. Фаза - У овој фази, важно је да дете разуме како игра функционише и почне да учествује у њој. Да ли изговара глас или не, понавља гест или не - у овој фази није битно.

2. Фаза - Други корак је да „успорите“ на следећем потезу игре, подстичући дете да вас „замоли“ да наставите, показујући руком гест карактеристичан за овај глас. Можете помоћи детету да направи гест помоћу физичког упутства. Важно је да у другој фази не инсистирамо да дете изговара глас. Важан је гест који дете само изводи. Глас изговара одрасла особа.

3. Фаза  – Када вас дете подстиче да наставите игру, гестом, замолите га да буде „гласније“. Ако дете „емотивно” повеже глас  са гестом, игра напредује разиграније:  ауто иде брже, лопта лети више, не гаси се једна свећа, већ три!  Ако дете не изговори глас, сачекајте 3-5 секунди и сами изговорите глас.

Игра је важна и корисна за подстицање говора. Играмо се много бирајући за свако дете управо оне активности које га занимају.