Logopedske igre za razvoj jezičkih i saznajnih sposobnosti dece od 7 meseci do 7 godina
Ove jednostavne, ali veoma korisne igre, pomoći će detetu da se upozna sa velikim brojem osnovnih koncepata socijalne sredine. Takođe će doprineti razvoju logičkog mišljenja i savladavanju socijalnih veština.
Gde?
Najlakša reč za igru, pogodna i za dete od 7 meseci.
Odrasla osoba pita dete „Gde je lampa (pod, drvo,sunce)?“, a dete bi trebalo da pokaže na taj predmet. Ako dete pokazuje pravilno, odrasla osoba izražava radost. Ako dete ne zna samo, odrasla osoba pokazuje predmet i kaže: „Ovo je lampa!“
Trogodišnjaci, takođe, sa zadovoljstvom učestvuju u ovoj igri, samo treba izabrati teže zadatke. Šetajući ulicom, pitajte dete gde je kontejner za smeće, autobuska stanica, samoposluga, drvo npr. kesten, itd.
Kako se oglašavaju životinje?
Odrasla osoba navodi imena životinja i imitira njihovo oglašavanje. Postepeno dete počinje ne samo da sluša, već i ponavlja onomatopeju. Rezultat igre je: odrasla osoba kaže „krava“, a dete „mu“, itd.
Šta jedemo – šta ne jedemo
Odrasla osoba navodi razne predmete (poznate detetu). Čim se imenuje predmet koji se može jesti, dete kaže: „Am!“ ili pljesne rukama.
Delovi tela
Odrasla osoba kuca kažiprstom po stolu ili kolenu i kaže: „Kap-kap, kaplje kiša kap po kap i pokvasi nos (ruku, stomak, nogu).“ Dete treba da pokrije nos svojim dlanom. Ako to nije učinilo, odrasla osoba pokazuje na nos i kaže: „Kapljica na nosu.“
Nakon učenja glavnih delova tela, postepeno dodajte druge (zglobovi – koleno, lakat; ključna kost, teme, slepoočnica).
Izgubljeno mladunče
Odrasla osoba kaže: „Izgubilo se jagnje, kako ga majka doziva?“ Dete mora da odgovori: „ Beee“. Ako dete pravilno odgovori, odrasla osoba se raduje. „Našli smo jagnje. Trči kod svoje mame ovce.“ Onda se sledeće mladunče izgubi.
Tata – mama – dete
Odrasla osoba kaže: “Tata – mačak, majka – mačka, dete....?“Dete odgovara. Nakon nekog vremena, odrasla osoba imenuje samo mužjaka, a dete ženku i mladunče.
Najteža verzija – odrasla osoba imenuje životinje u množini ( krave ), a dete navodi sve pripadnike te grupe.
Kuc – kuc
Odrasla osoba: „Idemo, idemo i vidimo kuću – gnezdo ( košnica, rupa, jazbina, pećina, itd.). Pokucamo. „Ko živi u kući?“ Dete odgovara. Ako ne zna, odgovor daje odrasl osoba.
Druga verzija je kada tražimo kuću za određenu životinju: „Veverica se zgubila. Gde je njena kuća? U gnezdu? U jazbini? U šupljini drveta?“ Dete odgovara „Da“ ili „Ne“.
Gde živi?
Igra ima dva načina koje je poželjno iskombinovati. Prvi način – odrasla osoba imenuje određenu zonu staništa ( pustinja, severni pol, okean, šuma, džungla, savana, stepa ). Zatim se dete, uz pomoć odraslog seća, koje životinje tamo žive.
Drugi nagčin – izgubljena životinja pita pilota ( ili neku pticu ) da je odvede kući i tada mora da kaže gde da je vozi. Ako dete ne zna da govori, postavite pitanje tako da odgovor može da bude „Da“ ili „Ne“.
Šta jede?
Odrasla osoba kaže: „ Slon ( tigar, miš, zec, itd.) je došao da nas poseti. Čime ćemo ga ugostiti?“ Dete odgovara ( ako ne zna, odrasla osoba detaljno govori šta životinja jede ).
Zapamti
Dete uz pomoć odrasle osobe nabraja svo voće ( povrće, prevozna sredstva, odeću, obuću, nameštaj, cveće) koje zna.
Teži način - izabrati pojmove koje ispunjavaju dva uslova (na primer, svo narandžasto voće). Odrasla osoba i dete ( ili nekoliko dece ) mogu naizmenično navoditi pojmove.
Pronađi crveno
Odrasla osoba nudi detetu da pronađe sve crvene ( plave, žute, zelene ) predmete. U početku možete koristiti kartončiće određene boje tako da ih dete prinosi različitim predmetima, tražeći sličnu boju.
Imenovanje boja
Odrasla osoba pita koje je boje predmet, dete odgovara. U prvoj fazi, predmet treba da bude jasno vidljiv detetu.
Zatim možete da pitate o boji dobro poznatih, ali trenutno nevidljivih predmeta:
„ Koja je boja neba ( tatina jakna, sneg, žaba)“?
Probajte drugu opciju – „Verujem – ne verujem“. Odrasla osoba kaže da je jabuka žuta ili da je mačka zelena, a dete se slaže ili ne slaže sa tom izjavom.
Profesije
Dva načina igre. Možete da pitate: „Šta učitelj radi ( doktor, vozač, pilot )?“
A možete i da saznate: „ Ko uči đake ( leči, zida )?“
Šta je od čega napravljeno?
U ovoj igri dete treba da prepozna materijale ( drvo, metal, staklo, kamen, tkanina ) i njihove osobine. Odrasla osoba pita od čega je predmet napravljen ( najbolje je započeti imenovanjem predmeta koje dete vidi i koje može da dodirne ). Dete odgovara.
Zapamtite priču
Odrasla osoba navodi imena likova iz priča za decu, na primer: „Gicko, Vini Pu, Lavoslav, Gricko, Žujka.“ Dete pamti ko je to ( prase, meda, lav, miš, kuca ).
Još jedna mogućnost – odrasla osoba predlaže da ona zapamti imena 3 praseta ili 7 patuljaka, koja dete zna. Ima smisla sprovesti ovu igru ako ste detetu čitali ove priče.
Mnogo, mnogo
Odrasla osoba pita kako se kaže „mnogo, mnogo krava“. Dete odgovara. Ako dete ne zna, odgovor daje odrasla osoba. Primeri: mnogo krava – stado, mnogo kapi vode – barica, potok, reka, more, mnogo cveća – buket, mnogo ptica – jato, mnogo kuća – grad itd.
Jedna od kategorija
Odrasla osoba nabraja pojmove određene kategorije, kao što je „povrće“. Dete treba kao odgovor da zapamti nazive povrća.
Pljeskanje
Odrasla osoba nabraja različite predmete. Dete treba da pljesne rukama kada se imenuje predmet koji odgovara navedenoj osobini ( nešto crveno, nešto za jelo ).
Leti – ne leti
Odrasla osoba kaže: „Golub ... leti, vrabac ... leti, nilski konj ...“. Ako se imenuje ono što leti dete podiže ruke. Ako ne leti – spusti ruke uz telo. Ako dete napravi grešku, odrasla osoba mu može duhovito ukazati na grešku, govoreći: „Nilski konj je poleeeteeeoo“ ili „Golub pade - traaas“.
Nova reč
Odrasla osoba traži od deteta da smisli novu reč i objasni šta ona znači. Verovatno najjednodtavniji način da počnete je da izmislite novu životinju i izmislite ime za njenu kuću, hranu, itd.
Opet greška!
Ova igra zahteva dobru pripremu odraslih ili brzu reakciju i dobru maštu. Odrasla osoba priča detetu priču, svesno praveći greške. Evo interesantnog primra:
Kad dedica ne zna da priča priče - Đani Rodari
Živela jednom devojčica koja se zvala Žutokapica. Ne, Crvenkapica! Ah, da, Crvenkapica. Mama je posla i reče joj: Slušaj, Zelenkapice... Ne, Crvenkapice! Ah, da Crvenkapice. Pođi kod tetke i odnesi joj ovaj krompir.
Ne, idi kod bake i odnesi joj ručak! Dobro. Devojčica krene u šumu i sretne žirafu. Sve si pobrkao! Srela je vuka a ne žirafu. I onda je vuk upita: Koliko je šest puta osam? Nije istina! Vuk je pitao: Kuda si pošla?
Imaš pravo. A Crnokapica mu odgovori... Bila je Crvenkapica, crvena, crvena! Da, i odgovorila je: Idem na pijacu da kupim paradajz...
Ni govora! Idem kod bake jer je bolesna, ali sam zalutala. Tako je. A konj joj reče... Kakav konj? Bio je vuk!
Tačno. I rekao je ovako: Idi tramvajem broj 75, siđi na trećoj stanici, skreni desno, onde su ti stepenice i tu kupi gumu za žvakanje.
Dedice, pa ti uopšte ne znaš da pričaš priče. Sve pogrešno pričaš, sve izokreneš. Ali žvakaću gumu moraćeš da mi kupiš. Dobro, evo ti novac.
I deda nastavi da čita novine.
Potrebno je kao i u navedenoj priči da dete zaustavlja odraslu osobu i ukazuje na greške.
Kako se osećao mali meda?
Odrasla osoba opisuje različite situacije koje su se dogodile malom medi (najbolje je izabrati omiljenu igračku za glavni lik). Dete treba da predpostavi šta je osećao mali meda kada su mu uzeli slatkiš, (kada su ga pohvalili za opranu šolju za mleko, pročitali smešnu priču, itd.). Navodite situacije koje su bliske detetu i još bolje - one koje su mu se dogodile. Kada dete ovlada igrom, možete razgovarati i o osećanjima drugih likova u ovim situacijama.
A ti?
Odrasla osoba kaže: „Volim čokoladu, a ti?“ Dete odgovara. Posle ovog sledi još jedno pitanje odraslog. Ako dete govori dovoljno dobro, možete ga zamoliti ne samo da odgovara na pitanja odrasle osobe, već i da postavi svoja.
Ne to!
Igra se odvija kroz razne zabrane. Odrasla osoba priča o zečevima, koji su odlučili da „okrenu ploču“ i postanu nevaljali ( istrčali su na ulicu, crtali su po zidu, makazama izrezali sliku iz knjige ). Zadatak deteta je da zaustavi zečeve i objasni zašto se to ne sme raditi. Odrasla osoba može da postavlja upitna pitanja – zašto, zbog čega, ( u ime zečeva ).
Kome je dobro?
Odrasla osoba kaže: „Mačka ne voli kišu. Postaje mokra i hladno joj je. A ko voli kišu?“ Predloženi odgovor – drveće, cveće... Dete odgovara ( možete da mu pomognete sugestivnim pitanjima.) Odrasla osoba nastavlja sa drugim pitanjima, kao što su: „Ko voli noć?“, „Ko voli hladno?“, „Ko voli trnje?“
Molim te ( magične reči )
Odrasla osoba postavlja jednostavne naloge, a dete treba da ih ispuni jedino ako odrasla osoba ne zaboravi da kaže „molim te“. Nakon nekog vremena, igra može postati dvosmerna, odnosno, dete treba da izgovori „magičnu reč“.
Redosled radnji
Odrasla osoba predlaže detetu da vrati redosled radnji određenog događaja u kome je i samo učestvovalo ili je više puta posmatralo sa strane. Primeri zadataka: „Kako ispeći palačinke“, „Kako oprati odeću“, „Kako se pripremiti za krevet“. Odrasla osoba vodi računa da se ne remeti hronologija događaja i da se ne zaborave glavne faze.
Zapamti bajku
Slično predhodnom zadatku, dete ( uz pomoć odrasle osobe ) rekonstruiše niz događaja poznatih bajki.
Naziv
Odrasla osoba nabraja: „U ovoj kutiji su jabuka, kruška, breskva, kajsija. Nazovi jednim imenom. To je...“ Dete treba da navede naziv kategorije („voće“).
Putovanje vozom
Odrasla osoba kaže: „Hajde da napunimo voz. U prvi vagon treba da stavimo sve bodljikave predmete.“ I odrastao zajedno sa detetom počinje da nabraja sve bodljikave predmete. Zatim odrasla osoba kaže po kojoj osobini će izabrati predmete za drugi vagon ( prugaste, određene boje, po određenom slovu, napravljene od određenog materijala).
Vidim
Odrasla osoba razmišlja o nekom predmetu koji je pred njegovim očima i počinje da ga opisuje. Zadatak deteta je da pogađa koji je to predmet.
Zagonetke
Ovo je kompleksnija verzija predhodne igre. Odrasla osoba zamišlja neki predmet koji je dobro poznat detetu i opisuje ga sa nekoliko osobina. Na primer, zamišljena je šargarepa. Odrasla osoba kaže: „To je duguljasto povrće, narandžaste boje. Može da se jede sveže ili kuvano.“ Ako dete ne može da pogodi odrasla osoba otkriva još nekoliko tragova.
Povezanost - analogija
Odrasla osoba nudi detetu da odabere reč po povezanosti sa predloženim primerom ( „Brod – jedra, avion - ...“, „Veverica – orasi, zec - ...“, „Pilot – avion, mornar - ...“, „Čovek – noga, mačka - ...“). Za raznovrsnost igre potrebno je ne samo zameniti reči, nego i izmisliti nove tipove povezanih reči.
Kako nastaje?
Odrasla osoba predlaže detetu da odgovori na pitanje kako je nastala supa (kuvanjem), kuća ( zidanjem ), pantalone ( šivenjem ), itd.
Suprotnosti
Odrasla osoba kaže: „ Veliko, a suprotno je ... ?“ Dete treba da odgovori „malo“. Dakle, možete da proverite poznavanje osnovnih parova suprotnosti ( debelo – tanko, dugačko – kratko, visoko – nisko) i razgovarate o onim sa kojim dete još nije upoznato.
Posledice
Odrasla osoba podstiče dete da odgovori kakve budu čarape ako u njima uđe u baru (mokre ), čizme ako hoda po blatu ( prljave ), mleko ako u njega sipamo šećer (slatko), veš ako je opran ( čist ).
Delovi i celina
Prva, jednostavnija verzija igre:odrasla osoba imenuje predmet, a dete navodi njegove delove.
Kada dete zapamti glavne delove nekoliko predmeta, možete igrati suprotno: odrasla osoba navodi različite delove ( stablo, grane, lišće, korenje ), a dete imenuje ceo objekat ( drvo ).
Četvrti je višak
Jedna od najpoznatijih igara za razvoj mišljenja. Odrasla osoba navodi četiri reči, od kojih se jedna razlikuje od ostalih po određenom značenju. Dete treba da izdvoji ovu reč i ako je moguće, objasni zašto je suvišna.
Šta je zajedničko?
U ovoj igri, odrasla osoba imenuje 3 – 4 predmeta, a dete mora da pronađe zajedničku osobinu. Primer: helikopter, leptir, galeb ( leti ), kobasica, jabuka, slatkiši (hrana), ruža, jež, kaktus ( bodljikavo ).
Ko to radi?
Ova igra je suprotna od predhodne. Odrasla osoba pita: „Ko može da skače ( leti, puzi )?“ Dete se uz pomoć odraslog seća: „skakavac, žaba, lopta“. Druga pitanja: „Šta sija, greje, raste, zuji?“
Lanac ishrane
Odrasla osoba, zajedno sa detetom, pokušava da izgradi najduži mogući lanac ishrane. Na primer, prvi element je „zrno“. Odrasli pita: „ Ko jede zrno pšenice?“ Dete: „Miš“. Odrasli: „A ko miševe?“,itd.
Većina dece se ne uzbudi zbog činjenice da neke životinje jedu druge. Ali ne nudite igru detetu koje na nju reaguje previše emotivno ili agresivno.
Šta stavimo?
Odrasla osoba predlaže detetu da nabroji predmete koji mogu da se stave u kutiju šibica ( flašu, šerpu, umivaonik, itd. ). Naizmenično predlaže odrastao - dete.
Manje u veće, veće u manje
Ova igra je složenija i zanimljivija verzija predhodne igre. Ona počinje rečima odrasle osobe: „ Ovde je dugme ( kliker, grašak ), gde možemo to da stavimo?“ Dete odgovara: „ U čašu.“ Odrasli: „ Gde možemo da stavimo čašu?“ Čašu možemo da stavimo u šerpu, šerpu u kutiju, kutiju u kamion, itd. Možete da pokušate i obrnutu opciju: „ Ovde je kutija. Šta bi moglo biti unutra?“
